U periodu 2019–2024. srpsko avio-tržište prošlo je kroz značajne uspone i padove, sa brzim oporavkom nakon pandemije COVID-19 i rekordnim rezultatima u 2023. i 2024. godini. Komercijalni putnički saobraćaj dostigao je nove vrhunce – Beogradski aerodrom prvi put je premašio 8 miliona putnika godišnje – dok su regionalni aerodromi Niš i Kraljevo takođe zabeležili rast i uvođenje novih linija. Nacionalni avio-prevoznik Air Serbia učvrstio je dominaciju na domaćem tržištu, proširujući mrežu destinacija i flotu, dok su strane avio-kompanije (uključujući niskotarifne kao što su Wizz Air i Ryanair) nastavile da opslužuju Srbiju, prilagođavajući se novim tržišnim uslovima. 

Privatna avijacija u vidu biznis-jet letova i čarter operacija bilježi rast – domaće kompanije poput Air Pink i Prince Aviation proširuju kapacitete i flotu. Cargo avio-saobraćaj pokazuje trend rasta uz otvaranje direktnih teretnih linija ka Aziji i porast obima robe prevezene vazduhom. U izveštaju su detaljno prikazani statistički podaci o putnicima, kargo transportu i poslovnoj avijaciji, uz pregled ključnih tržišnih promjena: otvaranja novih linija (uključujući dugolinijske i cargo rute), gašenja nekih linija, promena učestalosti letova i strateških poteza vodećih aktera (poput širenja Air Srbije i prilagođavanja strategija LCC prevoznika). Sve to je strukturisano u nastavku kroz tematske cjeline, potkrepljeno tabelama, grafikonima i referencama na relevantne izvore.

Putnički saobraćaj na komercijalnim aerodromima (2019–2024)

Pandemija je prouzrokovala drastičan pad broja putnika 2020. godine, ali je nakon toga usledio ubrzan oporavak i rast. Aerodrom Nikola Tesla Beograd (BEG), daleko najveći u zemlji, 2019. je opslužio preko 6,15 miliona putnika (9,2% više nego 2018). Tokom 2020. broj putnika je pao za oko 69%, na svega 1,9 miliona. Već 2021. bilježi se djelimičan oporavak (3,29 miliona, +73% u odnosu na 2020),  da bi 2022. godine promet skočio na 5,61 milion putnika (porast od 71% u odnosu na 2021, što je bilo ~8,9% ispod nivoa iz 2019). Oporavak je zaokružen 2023. godine, kada je beogradski aerodrom zabilježio 7.946.714 putnika – što je novi istorijski rekord, čak 29% iznad prethodnog iz 2019. Taj trend se nastavio i u 2024: prema preliminarnim podacima, BEG je ostvario oko 8,37 miliona putnika (+5,3% vs 2023) , čime je prvi put premašena granica od 8 miliona na godišnjem nivou.

Manji niški aerodrom (INI), drugi po prometu u Srbiji, dostigao je svoj pre-pandemijski rekord 2019. sa 422.255 putnika . Nakon toga sledi nagli pad na ~154 hiljade (2020) i dalji blagi pad na ~146 hiljada (2021) usled pandemijskih ograničenja. Tokom 2022. Niš bilježi snažan oporavak sa 389.022 putnika (više nego dupliranje u odnosu na 2021), da bi 2023. godine oborio sopstveni rekord sa 448.312 putnika . Оvaj rast od ~15% u 2023. značio je da je Niš ponovo premašio nivo iz 2019. Međutim, preliminarni podaci za 2024. ukazuju na pad – INI je opslužio oko 357.000 putnika (oko 20% manje nego 2023). Do smanjenja je došlo usled racionalizacije linija od strane low-cost prevoznika (Wizz Air je ukinuo pojedine rute i privremeno smanjio kapacitete ka Nišu), ali je krajem 2024. i početkom 2025. najavljeno ponovno uspostavljanje nekih servisa (npr. Wizz Air vraća liniju Niš–Dortmund od januara 2026. , a Swiss je krajem 2023. obnovio liniju Niš–Cirih posle četiri godine pauze ).

Aerodrom Morava Kraljevo (KVO) počeo je sa komercijalnim radom tek 2019. godine i za sada ima relativno mali obim saobraćaja. Prve godine (2019) zabeležio je svega 529 putnika, da bi se 2020. i 2021. taj broj kretao oko hiljadu . Značajniji porast nastupa od 2022. godine (13.683 putnika), nakon uvođenja redovnih linija, pre svega ka Istanbulu i Beču . Godine 2023. promet je ostao na sličnom nivou (13.862 putnika), dok je 2024. blago opao na 13.781 putnika . I pored malih apsolutnih brojeva, za Kraljevo ovaj period predstavlja eksponencijalan rast u odnosu na pionirske godine – npr. 2022. je imala skoro 10 puta više putnika nego 2021 . Tokom 2025. nastavljen je rast na rekordnih ~14.700 putnika, čime “Morava” beleži najbolji rezultat od osnivanja.

Tabela 1: Broj putnika na komercijalnim aerodromima Srbije, 2019–2024.

Izvor: zvanična statistika aerodroma (Aerodrom Nikola Tesla – VINCI, Aerodromi Srbije) .

Vizuelno, na grafikonu putničkog saobraćaja odmah je uočljiv drastičan pad 2020. godine, potom snažan oporavak BEG i INI aerodroma do 2022, i rekordne vrednosti u 2023. godini. Beograd dominira sa preko 90% učešća u ukupnom broju putnika, dok Niš uglavnom drži ~5–7%, a Kraljevo manje od 1% (do 2022. praktično zanemarljiv). Između 2019. i 2023. ukupni broj komercijalnih putnika u Srbiji porastao je uprkos pandemiji – sa oko 6,58 miliona (2019, zbir BEG+INI+KVO) na preko 8,4 miliona (2023), što je povećanje od ~28%. Time je Srbija 2024. izašla iz pandemijske krize sa značajno većim avio-tržištem nego ikada ranije.

Avio-kompanije: nacionalni prevoznik i strani (uključujući LCC)

Air Serbia, nacionalna avio-kompanija i dominantni akter na srpskom tržištu, uspešno je iskoristila oporavak tražnje i sprovela agresivnu ekspanziju u posmatranom periodu. Već 2019. godine Air Serbia je držala preko 50% tržišnog udela na Aerodromu Beograd (mereno kapacitetom sedišta). Nakon pandemije, kompanija je ubrzano obnavljala saobraćaj i postepeno preuzela lidersku poziciju i na regionalnom nivou: tokom 2023–2024. ponudila je više sjedišta od do tada najvećeg low-cost konkurenta Wizz Air-a. Air Serbia je 2022. prevezla 2,76 miliona putnika, a zatim 2023. ostvarila rekordnih 3,55 miliona (uključujući redovne i čarter letove) . U 2024. godini prevezeno je 4,44 miliona putnika, što je novi maksimum (+6% u odnosu na 2023) . Kompanija se ističe i snažnim čarter programom leti – pored toga što je neke ranije čarter linije pretvorila u redovne (npr. destinacije u Egiptu, Grčkoj i sl.), i dalje svake sezone realizuje veliki broj turističkih čarter-letova sa polascima iz Beograda i Niša . Air Serbia je 2023–2024. rasla i po floti i destinacijama: uvodila je nove rute unutar Evrope, kao i dugolinijske letove (posle obnavljanja Njujorka 2016, dodate su linije za Tianjin u Kini krajem 2022. i Čikago (ORD) od maja 2023.) . Zahvaljujući ovakvoj strategiji, Air Serbia je u 2024. postala najveći avio-prevoznik u celom regionu bivše Jugoslavije po ponuđenim sjedištima, prestigavši Wizz Air . Takođe, kompanija je ostvarila zapažen finansijski uspeh – 2023. i 2024. poslovala je sa rekordnom dobiti .

Pored nacionalnog prevoznika, na tržištu Srbije aktivno posluje i više od 20 stranih avio-kompanija. Među redovnim legacy prevoznicima prisutni su gotovo svi glavni evropski avio-prevoznici koji povezuju svoje hub-ove sa Beogradom: Lufthansa (Minhen, Frankfurt), Austrian Airlines (Beč), Swiss (Cirih, obnovljeno 2023), Air France (Pariz, ponovo uspostavljen sa dolaskom VINCI-ja), KLM (Amsterdam), Turkish Airlines (Istanbul IST), LOT Polish (Varšava), Aegean (Atina), ITA Airways (Rim), Tarom (Bukurešt) i drugi. Takođe, iz Rusije su do februara 2022. leteli Aeroflot (Moskva) i Nordwind (Severstal) – ti letovi su obustavljeni usled geopolitičkih dešavanja, dok je Air Serbia ostala jedini operater ka Rusiji tokom 2022–2023 (uz povećanu tražnju na tim linijama). Od bliskoistočnih i prekookeanskih kompanija, vrijedi istaći da je Qatar Airways obnovio svakodnevne letove Doha–Beograd tokom 2023. (nakon pauze), Flydubai je godinama prisutan sa dva dnevna leta za Dubai, a Hainan Airlines je 2022. uveo direktnu liniju Beograd–Peking (Urumći) jednom nedeljno, što je prvi put posle duže pauze da kineska kompanija saobraća ka Srbiji.

Posebno je značajno učešće niskotarifnih avio-kompanija (LCC), koje su doprinele snažnom rastu saobraćaja u sekundarnim aerodromima i omogućile povoljnije letove ka nizu destinacija. Wizz Air je najveći LCC operater u Srbiji: ima bazirane avione u Beogradu (2 aviona) i do 2020. je imao manje baze i u Nišu. Wizz Air je iz Beograda tokom 2019. održavao oko 10 linija, a do 2023. broj destinacija je porastao (uključujući relacije do više gradova u Nemačkoj, Skandinaviji, Italiji, kao i London Luton, Abu Dhabi i dr.). U Nišu je Wizz Air takođe dugo bio glavni prevoznik (letovi za Bazel, Memingen, Malme, Dortmund itd.), ali je krajem 2023. smanjio prisustvo u Nišu usled flote ograničene kvarovima i strateškog preusmeravanja – Wizz je zatvorio bazu u Tuzli i kresao kapacitete i na drugim ex-YU aerodromima , pa je Niš 2024. pretrpeo pad broja letova. Ipak, Wizz ostaje ključni LCC igrač u Srbiji i u 2025. planira širenje: najavljena je ponovna uspostava linije Niš–Dortmund, kao i nove linije iz Beograda ka Italiji .

Ryanair, najveći evropski low-cost, dugo godina nije leteo za Srbiju jer je smatrao da su uslovi na BEG aerodromu skupi. Umesto toga, fokusirao se na okolne aerodrome (Budimpešta, Temišvar, Niš, Banja Luka). Od 2019. Ryanair je započeo operacije u Nišu, gde je u jednom trenutku leteo ka nekoliko destinacija (npr. Berlin, Bratislava, Milano Bergamo). Tokom 2020–2021. neke od tih linija su pauzirane, da bi 2022–2023. Ryanair ponovo aktivirao pojedine rute ka Nišu (npr. Beč, Bergamo). Međutim, ni 2024. Ryanair još nema linije ka Beogradu . Moguće je da će se to promijeniti u budućnosti ukoliko se aerodromske takse ili strategija usklade, ali za sada je Wizz Air zadržao primat među LCC-ovima u glavnom gradu. Pored njih, prisutni su i easyJet (povremeno linija Ženeva–Beograd, sezonski), Pegasus Airlines (Istanbul SAW – Niš, pokrenuto 2022, i planovi ka Beogradu), Vueling (povremeni sezonski letovi Barselona–Beograd) i Eurowings (Stuttgart i Köln za Beograd). Ovi low-cost prevoznici dopunjuju mrežu i obezbeđuju konkurenciju na pojedinim relacijama, što je doprinosilo smanjenju prosečnih cena karata u Srbiji za ~27% između 2011. i 2023.

Na niškom aerodromu su, pored Wizz Air-a i Ryanair-a, periodično prisutne i druge strane kompanije zahvaljujući državnim subvencijama za linije od javnog interesa (PSO - public service obligation). Vlada Srbije je 2019. dodijelila Air Srbiji ugovor da iz Niša održava 12 dotiranih linija ka evropskim gradovima (dva puta nedeljno ka Nirnbergu, Frankfurtu, Rimu, Budimpešti, Ljubljani, itd., i sezonski ka Tivtu) sve do 2023. godine . Istovremeno su Ryanair, Swiss i Wizz Air nezavisno leteli ka ~10 destinacija iz Niša.  Nakon isteka PSO programa 2023, Air Serbia nastavlja komercijalno neke od tih linija (npr. Niš–Ljubljana), dok su druge suspendovane čekajući nove konkurse ili interesovanje low-cost prevoznika. Swiss je, na primer, posle višegodišnje pauze, u decembru 2023. obnovio liniju Cirih–Niš , što pokazuje da postoji interesovanje klasičnih evropskih avio-kompanija za sekundarne aerodrome kada za to postoji tržište.

Kraljevo (Morava) ima znatno manji obim saobraćaja, ali i tu Air Serbia i strani prevoznici igraju ulogu. Air Serbia je 2019. pokrenula prvu liniju sa Morave ka Beču (nekoliko puta nedeljno), uz sezonske letove ka Solunu i Tivtu kasnije . Najznačajnija je međutim linija za Istanbul, koja je pokrenuta 2021. – na njoj lete i Air Serbia i Turkish Airlines zajednički (kod-šer saradnja) . Time je Kraljevo povezano sa jednim od najvećih čvorišta (IST), što je poguralo rast saobraćaja. Povremeno se sa Morave realizuju i čarteri (npr. u avgustu 2025. sleteo je najveći avion do tada – Boeing 737-300 iz Jordana, dovozеći sportski tim na turnir ). U budućnosti se razmatra dovođenje još ponekog low-cost prevoznika u Kraljevo, ali ograničenja infrastrukture i potražnje znače da će Morava verovatno ostati nišni regionalni aerodrom.

Privatna avijacija i čarter letovi (biznis-jet i turistièki saobraćaj)

Biznis avijacija (poslovni avioni i taksi-letovi) beleži stabilan rast u Srbiji tokom posmatranog perioda. Kako su komercijalni letovi bili ograničeni 2020, mnoge kompanije i pojedinci su se okrenuli privatnim avionima za važna putovanja. Ovaj trend se zadržao i kasnije zbog fleksibilnosti i uštede vremena koju nudi poslovna avijacija.  Srbija ima razvijenu infrastrukturu za generalnu avijaciju: na Aerodromu Beograd postoji poseban VIP/general aviation terminal, a domaće kompanije za biznis-jet čartere značajno su ojačale kapacitete poslednjih godina.

Najveći igrači u ovom segmentu su Prince Aviation i Air Pink. Prince Aviation (osnovan 1989) je najstarija privatna avio-kompanija u Srbiji, specijalizovana za poslovne čartere, obuku pilota i održavanje aviona. Kompanija ima flotu od 7 poslovnih aviona (tipa Cessna Citation i slično) i 6 manjih školskih letelica, uz preko 180 zaposlenih. Kako bi odgovorili rastu tražnje, Prince Aviation je 2024. investirao 9 miliona evra u novi, savremeni hangar na Aerodromu Nikola Tesla, površine 3.600 m² . Time su udvostručili kapacitete za smeštaj i održavanje biznis aviona u Beogradu, što je prva velika investicija u aerodromsku infrastrukturu generalne avijacije još od 1990-ih. Prema rečima rukovodstva, ovaj strateški potez pozicionira Beograd kao regionalni centar biznis avijacije i omogućava prihvat klijenata čak i sa drugih kontinenata (2025. Prince je servisirao prvi avion klijenta iz Indije u svom novom hangaru) .

Air Pink, osnovan 2004. u sklopu Pink Media Group, razvio se u jednog od najvećih biznis-čarter operatora u jugoistočnoj Evropi. Po podacima iz 2023, Air Pink je raspolagao flotom od 19 poslovnih aviona (uglavnom Cessna Citation raznih modela i 2 Embraer Legacy 600) . Vlasnik kompanije je izjavio da je Air Pink “druga najveća kompanija za biznis čartere u Evropi” (iza nemačkog Air Hamburga). Iako stručnjaci osporavaju tako visoko rangiranje (jer postoje evropski giganti poput VistaJet-a, NetJets-a, FlexJet-a sa znatno većim flotama) , nesumnjivo je da Air Pink spada u vrh evropske poslovne avijacije po broju operacija. Kompanija je 2023. promenila ime u ImperialJet nakon što je većinski udeo preuzeo nemački investitor, ali nastavlja operacije bazirane u Beogradu. Air Pink/ImperialJet ima sopstvenu školu za pilote biznis aviona i održavanje, a njeni avioni lete ka preko 500 aerodroma širom Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i Amerike . Poslovni avioni ovih kompanija i drugih manjih operatera (npr. Air Service, Jat Airways Avio Taxi, Balkan Helicopters za helikopterske usluge) redovno se mogu videti na beogradskom aerodromu.

Opšti trend je da broj poslovnih letova raste – klijenti su uglavnom kompanije, visoki državni zvaničnici, sportisti i imućna lica kojima je važan fleksibilan raspored i direktno povezivanje tačaka koje redovne linije ne pokrivaju . Ovaj segment je naročito bio vitalan tokom pandemijskih restrikcija. Danas u Beogradu prosečno sleće/poleti više biznis aviona nego pre pet godina, a ulaganja poput novog hangara Prince Aviation-a to potvrđuju. Prema podacima kontrolе letenja SMATSA, 2023. je broj opštih/poslovnih avio-operacija u srpskom vazdušnom prostoru dostigao i premašio pre-pandemijski nivo, prateći rast od ~15% u odnosu na 2022 . Srbija time drži korak sa evropskim trendom – tržište privatnih aviona se udvostručilo u poslednje dve decenije , a porast bogatstva u regionu stvara novu klijentelu za ove usluge.

Čarter letovi za prevoz turističkih grupa takođe čine važan segment. Pored već pomenutih čartera koje obavlja Air Serbia (u sezoni često angažuje i dodatne avione ili partnere za turističke aranžmane ka Turskoj, Egiptu, Grčkoj, Tunisu i sl.), tu su i strani leisure prevoznici. Na Aerodrom Niš sve češće sleću sezonski čarteri sa letovališta – 2022. i 2023. grčke i egipatske kompanije dovozile su turiste iz Niša ka Hurgadi, Antaliji itd. Aerodrom Kraljevo je 2023. imao seriju čarter letova za Tursku (Antalija) tokom leta, u organizaciji domaćih turističkih agencija. Generalno, turistički čarter saobraćaj se oporavio na nivo iz 2019. i čak prevazišao u 2022–2023, jer su građani nadoknađivali propuštena putovanja. Air Serbia je npr. u letnjoj sezoni 2023. imala najjaču čarter sezonu od osnivanja, sa stotinama rotacija iz Beograda i Niša ka popularnim destinacijama na Mediteranu . Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti kako raste i broj turističkih aranžmana koji uključuju direktne letove izvan Beograda.

Cargo avio-saobraćaj: statistike i trendovi

Teretni avio-saobraćaj (cargo) u Srbiji čini manji, ali važan deo tržišta, prvenstveno koncentrisan na Aerodrom Nikola Tesla. Prema izveštaju IATA, kroz srpske aerodrome je 2023. godine prevezeno oko 14.100 tona robe avionom. Time se avio-cargo Srbije vratio blizu nivoa iz najboljih godina prije pandemije. (Za poređenje, 2018. je kroz BEG prošlo ~25.500 tona , što je bila rekordna vrednost zahvaljujući tranzitnom teretu i čarter letovima te godine. U međuvremenu je došlo do promena u metodologiji i tržištu, pa se deo tereta preusmerio na okolne hub-ove.)

Beogradski aerodrom obrađuje lavovski dio ukupnog cargoa (preko 98%). Tokom pandemije 2020. putnički avioni su letjeli manje, ali je potražnja za vazdušnim prevozom robe porasla (transport medicinske opreme, e-trgovina itd.). Beograd je tada imao više ad-hoc kargo čartera (uključujući velike avione kao Antonov An-124 za dopremu medicinskih sredstava iz Kine). Ipak, ukupne cifre su 2020. pale u odnosu na 2019. Nakon toga beleži se rast: 2021. i 2022. donele su povećanje kargo saobraćaja prateći oporavak ekonomije. Air Serbia Cargo, kao poseban sektor nacionalnog prevoznika, prevezla je 2022. oko 5.710 tona robe, a 2024. već 7.144 tone (+25% u odnosu na 2023) . Ovo uključuje teret u skladištima putničkih aviona (belly cargo) na linijama Air Serbije, ali i posebne kargo-aranžmane. Pored Air Serbije, kargo kapacitet na BEG nude i mnoge strane kompanije kroz kombinatovani saobraćaj – npr. Turkish Airlines, Lufthansa, Qatar Airways i flydubai prevoze značajne količine robe u prtljažnicima redovnih putničkih letova za Beograd.

Od posebnih kargo operatera, na Aerodromu Beograd su aktivni: DHL Aviation (svakodnevni noćni teretni let za Leipzig sa B757F), UPS (letovi za Köln/Bazel), TNT/FedEx (za Liege), i od 2023. UPS/FedEx zajednički koriste letove otkako je FedEx ugasio sopstvenu liniju. Tu je i ASL Airlines (evropska kargo-charter kompanija) koja povremeno radi letove za potrebe kurirskih službi. Zanimljivo, krajem 2023. uvedena je direktna teretna linija iz Kine: kineski aerodrom Urumći povezan je sa Beogradom jednom nedeljno teretnim avionom (u operaciji kompanije My Freighter iz Uzbekistana) . Ovo je rezultat sporazuma aerodroma sa kineskim partnerima i slobodne trgovine između Srbije i NR Kine, a ruta Urumći–Beograd omogućava da roba iz Kine stigne u Srbiju mnogo brže vazdušnim putem. Svaki od tih letova preveze oko 50 tona tereta iz Kine namenjenog ne samo Srbiji nego i okolnim zemljama . Time je Beograd postao jedan od logističkih čvorova u inicijativi “Pojas i put”.

Niški aerodrom je takođe pokušavao da se pozicionira kao cargo centar za jug Srbije, ali sa mešovitim rezultatima. Niš je tokom 2010-ih privukao nekoliko kargo-operatora (npr. Turkish Cargo je jedno vreme 2017. letio A310F za Niš, DHL je kratko imao liniju, a 2017. je kroz Niš prošlo rekordnih 2.537 tona tereta ). Međutim, posle toga je došlo do pada – pojedini cargo letovi su prebačeni na veće aerodrome, a 2022. je Niš imao jedva 92 tone robe, 2023. tek 70 tona . Tek u 2024. Niš doživljava “cargo preporod”: uspostavljena je prva redovna cargo linija Kina–Niš (Urumći–Niš, takođe u saradnji sa My Freighter) . Letovi su krenuli od jula 2024. jednom nedeljno, rutom Urumći–Navoji–Niš–Lajpcig–Taškent. Zaključno sa 2024, Niš je zahvaljujući tome ostvario skok od +510% u teretu (na oko 425 tona godišnje) . Plan je da Niš ubuduće bude regionalni distributivni centar za kinesku robu na Balkanu . Niški aerodrom ima prednost nižih taksi i manje gužve, pa može privući kargo letove koji ne zahtevaju veliki komercijalni centar kakav je Beograd.

Kraljevo za sada nema značajan cargo saobraćaj (osim pojedinačnih poletanja manjim avionima – npr. izvoz poljoprivrednih proizvoda aviončićima ili slično). Infrastruktura postoji (pista od 2.200 m, novi terminal), tako da u budućnosti ni KVO nije isključen za specijalizovane teretne linije ako bi se otvorila industrijska zona u okolini.

Ukratko, trend u cargo segmentu je rastući: ukupno kargo tržište u 2024. prestiglo je pre-pandemijski volumen . Srbija je po obimu avio-tereta na 109. mestu u svetu (od preko 200 zemalja) i 67. na rang listi trgovinskih tržišta . To pokazuje da iako nismo najveće cargo tržište, avio-transport robe ima ključnu ulogu za određene sektore (brza isporuka, farmaceutski proizvodi, elektronska roba visoke vrednosti, svež prehrambeni proizvodi itd.). Dalje osnaživanje cargo konekcija – posebno prema Dalekom istoku i Severnoj Americi – može doprineti da Srbija postane širi logistički centar, u čemu se vide prvi koraci kroz pomenute kineske linije.

Ključne promene na tržištu (2019–2024)

Poslednjih pet godina na srpskom avio-tržištu obeležile su dinamične promene. U nastavku su izdvojeni najvažniji događaji i strateške promene:

• Ulazak koncesionara i modernizacija BEG aerodroma (2019–2023): Početkom 2019. aerodrom u Beogradu dat je pod koncesiju kompaniji VINCI Airports na 25 godina . Novi operater je odmah započeo veliki investicioni ciklus – proširenje Terminala 2, izgradnju nove piste i rulnica, dogradnju platformi i modernizaciju kompletnog kapaciteta aerodroma. Zahvaljujući tome, kapacitet BEG je podignut sa ~5 miliona na 15+ miliona putnika godišnje, uz značajno unapređenje usluga. Modernizacija je najvećim delom završena do kraja 2023, što se poklopilo sa rekordnim prometom. VINCI je privukao i nove avio-kompanije (2019. vraćeni Air France i KLM posle dugog odsustva, 2022. priveden Transavia France itd.) i uveo Beograd u svoju globalnu mrežu marketinga.

• Pandemija COVID-19 (2020) i oporavak: Kao i globalno, pandemija je gotovo zaustavila avio-saobraćaj u Srbiji od marta do maja 2020. Beogradski aerodrom bio je zatvoren za putnički saobraćaj oko 2 meseca, a Air Serbia je obavljala tek repatrijacione letove. Ovo je dovelo do gubitaka i restrukturiranja – Air Serbia je ubrzala penzionisanje starijih aviona (B737-300), smanjila broj zaposlenih, ali je uz državnu pomoć prebrodila krizu. U drugoj polovini 2020. polako se vraća saobraćaj (posebno ka turističkim destinacijama tokom leta, jer su uvedeni “COVID pasosi” za Grčku, Egipat i dr.). Niš i Kraljevo bili su praktično obustavljeni tokom većeg dela 2020. Oporavak je krenuo od 2021. i ubrzao se 2022. godine, kada je uklonjena većina restrikcija. Srpsko tržište se pokazalo otpornije nego mnogi evropski – zbog velikog udela diaspora i etničkog saobraćaja (ljudi koji posećuju rodbinu) i turističkih čartera, promet se brže vratio. Do kraja 2022. Air Serbia je obnovila mrežu na 95% destinacija iz 2019, a LCC su se vratili čak i brže na nekim linijama.

• Ekspanzija Air Srbije 2022–2024): Nakon pandemije, nacionalni prevoznik sprovodi ambiciozan plan rasta. U 2022. otvoreno je preko 15 novih linija (među kojima Chicago, Tianjin – prvi put posle 30+ godina direktni letovi za Kinu, kao i brojne evropske destinacije: Valencia, Trieste, Palma de Mallorca, Sochi, Amman itd.). U letnjoj sezoni 2023. Air Serbia je letela ka čak 80 destinacija na 4 kontinenta , što je istorijski maksimum. Flota je pojačana sa dodatnim Airbus A320 i ATR72, a nabavljeni su i širokotrupni Airbus A330-200 za long-haul linije (drugi A330 pridružen 2023. za Čikago). Ekspanzija je podržana finansijski – kompanija je 2023. ostvarila profit od €40,5 miliona , koji je reinvestiran u razvoj. Strategija se pokazala uspešnom: tokom 2023. Air Serbia je prevezla više od polovine svih putnika u Srbiji i znatno doprinela rastu BEG aerodroma . Ujedno je Etihad Airways (manjinski vlasnik od 2013.) prodao svoj udeo od 49% nazad Srbiji krajem 2023, čime je Air Serbia ponovo 100% domaće vlasništvo . To omogućava veću fleksibilnost upravljanja i potencijalno nove strateške partnere u budućnosti.

• Promjene kod LCC prevoznika: Wizz Air je do 2019. kontinuirano širio baze u Srbiji (bazirani avioni u BEG i INI) i imao najveći udeo među stranim prevoznicima. Međutim, od 2020. do 2023. Wizz je prolazio kroz izazove (problemi sa Pratt&Whitney motorima na A320neo floti, što je uzrokovalo globalnu redukciju kapaciteta ). To se odrazilo i na region: Wizz je 2023. zatvorio bazu u Tuzli i smanjio broj aviona u Nišu (faktički ukinuo bazu, zadržao letove ali sa aviona baziranih u drugim gradovima). Posledica je pad broja linija iz Niša (npr. ukinute su linije za Malme, Dortmund privremeno, i smanjen broj letova za Bazel i Memingen 2024). S druge strane, Ryanair je 2021–2022. krenuo agresivnije u regionu – otvorio je bazu u Zagrebu 2021, uvećao prisustvo u Banja Luci i najavio letove ka više destinacija na Balkanu. Za Srbiju to znači da Ryanair drži pritisak na Niš (gdje i dalje leti, mada sa skromnim obimom), a moguće je pokretanje letova za Beograd u budućnosti ako se postignu komercijalni uslovi. U međuvremenu, easyJet je privremeno obustavio liniju za Beograd tokom 2020–2021, ali ju je obnovio 2022. i 2023. sezonski (Ženeva i Bazel). Pegasus iz Turske ušao je 2022. sa letovima Istanbul SAW–Niš dvaput nedeljno, konkurentišu Turkish Airlines-u i Air Serbiji na liniji za Istanbul (IST/SAW). Dakle, LCC tržište se re-konfiguriše: Wizz Air ostaje glavni low-cost u Srbiji, ali sa nešto smanjenim opslugama van Beograda; Ryanair vreba prilike; ostali (Pegasus, easyJet, Vueling, Eurowings) popunjavaju niše.

• Razvoj regionalnih aerodroma i PSO linije: Državna strategija ravnomernijeg razvoja avio-saobraćaja dovela je do preuzimanja upravljanja nad Nišem i Kraljevom od strane državnog preduzeća “Aerodromi Srbije” 2019. godine. Uvedene su subvencionisane linije iz Niša (12 linija Air Serbije, 2019–2023) i Kraljeva (od 2020. linija Kraljevo–Beč uz podršku države). Ove mere su pomogle da se pokrene saobraćaj i povezanost sekundarnih gradova. Niš je tako zadržao avio-veze sa ključnim destinacijama u Nemačkoj, Austriji, Italiji i regionu , što bi komercijalno bilo teško isplativo odmah. Kraljevo je pored Beča imalo i PSO liniju za Istanbul (pre ulaska Turkish Airlines-a). Do 2023. većina tih PSO ugovora je istekla, ali su neki obnovljeni: npr. linija Kraljevo–Istanbul sada opstaje komercijalno (zahvaljujući Turkish Airlines kod-šeru), Niš–Ljubljana i Niš–Budimpešta su nastavljeni od strane Air Serbije bez dodatnih subvencija. Planira se novi krug subvencionisanja za Niš od 2024. kako bi se uvele linije ka još nekim važnim centrima (priča se o Parizu ili Ženevi). Ovi potezi su značajno poboljšali dostupnost juga i zapada Srbije avio-saobraćajem, smanjujući pritisak da svi putnici gravitiraju ka Beogradu.

• Nove destinacije i gašenje starih linija: Period je video brojne inauguracije letova. Pored već pomenutih Air Serbia destinacija (22 nove linije u letu 2023! ), Wizz Air je 2019. pokrenuo linije iz Beograda ka Lyonu, Stokholmu, na Island (Rejkjavik) – neke su opstale, neke ukinute (Island je prekinut 2020). LOT je 2019. pokrenuo Krakov–Beograd (sezonski). Luxair iz Luksemburga počeo je letove za BEG 2023. Air Cairo je 2022. krenuo sa Šarm el Šeik čarterima iz BEG. Sa druge strane, neke linije su ugašene: Etihad Airways je u martu 2020. povukao svoju liniju Abu Dabi–Beograd (nakon prekida zbog pandemije nisu je obnovili; Air Serbia je kasnije preuzela tu rutu 2023). Swiss je 2018. ukinuo Ženeva–Beograd, easyJet je 2019. ukinuo Berlin–Beograd. Takođe, Norwegian Air Shuttle koji je 2019. leteo Oslo–Beograd prestao je tu liniju 2020. zbog restrukturiranja firme. Na niškom aerodromu, nakon gašenja baze Wizz Aira, privremeno (2020–2021) nije bilo letova za Malme i Dortmund, ali su se kasnije vratili drugi prevoznici ili novi aranžmani (npr. Ryanair za Bergamo umesto Wizza).

• Promene frekvencija i kapaciteta: Kako se tražnja vraćala, avio-kompanije su povećavale učestalost letova ka Srbiji. Lufthansa grupa je 2022. vratila sve letove na nivo pre 2019. (Lufthansa ka FRA i MUC 2–3x dnevno, Austrian 3x dnevno za VIE, Swiss 4x nedeljno ZRH). Turkish Airlines je 2023. povećao sa 14 na 18 nedeljnih letova za IST tokom sezone, oborivši rekord po kapacitetu na toj ruti. Pegasus je, videvši potražnju, uvećao Istanbul SAW–Beograd sa 4 na 7 nedeljno 2022/23. Flydubai je ubacio veće avione B737 MAX na liniju za Dubai i povećao na 14 nedeljno. Ruske linije (Moskva, Sankt Peterburg) su do februara 2022. imale po 7 nedeljno, da bi se posle sankcija smanjile (samo Air Serbia je nastavila  daily Moskvu i 2x nedeljno Petersburg; kasnije je dodala Soči). Air Serbia je značajno povećala frekvencije na svojim ključnim linijama: npr. za New York je sa 2 nedeljno (2019) došla na 5 nedeljno (2023), za London sa dnevnih na 10 nedeljnih, za Istanbul sa dnevnih na 10 nedeljnih, itd . Tokom leta 2023, Air Serbia je na nekim pravcima premašila i nivoe iz 2019 (Atina 14x nedeljno, Larnaka 10x, Zagreb 14x, Skoplje 17x, itd.) . Sve ovo rezultiralo je boljom povezanošću – broj sedišta ka i iz Srbije u 2023. porastao je ~40% yoy, prateći potražnju .

• Strateški potezi i partnerstva: Pored vlasničkih promena Air Srbije (Etihad izlazi), bitno je pomenuti konekcione strategije. Air Serbia je tokom 2022–2024. ušla u više codeshare partnerstava (sa Air China, Turkish Airlines, ITA Airways, Luxair, Air Canada itd.) kako bi povećala svoju globalnu dostupnost. Beograd se time sve više profilisao kao hub za region – beleži se rast transfernih putnika (gde putnici iz regiona Balkana preko BEG lete dalje na Zapad ili Istok). Primer je linija Beograd–New York na kojoj je značajan deo putnika izvan Srbije (posebno iz regiona). SMATSA (kontrola letenja) i Air Serbia su u novembru 2025. zabeležili jubilarnu milionitu operaciju od osnivanja nacionalnog prevoznika , što simbolično govori o dosegu srpskog vazduhoplovstva danas.

U zaključku, period 2019–2024. je za srpski avio-biznis bio izuzetno turbulentan ali i razvojno bogat. Nakon pada u 2020, tržište se vratilo na putanju rasta, uz rekordne rezultate u putničkom saobraćaju i značajno unapređenje ponude (više linija, više prevoznika, moderniji aerodrom). Ključni igrači – Air Serbia, VINCI (aerodrom), kao i LCC prevoznici – povukli su poteze koji su redefinisali tržište i postavili osnov za dalji rast. Izazovi ostaju (globalna ekonomska kretanja, konkurencija okolnih hub-ova, održivost eksplozivnog rasta kapaciteta), ali trendovi ukazuju da će Srbija nastaviti da jača svoju poziciju u regionalnom vazduhoplovstvu u godinama koje dolaze.

/ / /

"Standard Prva" d.o.o. Bijeljina je kompanija registrovana u Bijeljini pri Okružnom privrednom sudu u Bijeljini. Djelatnosti kompanije su računovodstvo, otkupi potraživanja, angel investing i druge povezane usluge. Distressed debt je dio grupacije u okviru koga firma otkupljuje potraživanja koja funkcionišu i ne vraćaju se redovno.

AK Stevanović je vodeća advokatska kuća u regionu sa sjedištem u Bijeljini. Skraćenica predstavlja Advokatsku kancelariju Stevanović Vesne i Advokatsku kancelariju Stevanović Miloša.

Kontakt za medije press@advokati-stevanovic.com ili putem telefona 00 387 55 230 000 kao i na 00387 55 22 4444