Mali preduzetnici su najživlji, ali često i najopterećeniji dio privrede Bosne i Hercegovine. To su ljudi koji otvaraju frizerske salone, servise, trgovine, kafiće, male proizvodne pogone, računovodstvene agencije, IT firme, ordinacije, zanatske radnje, građevinske timove, transportne firme i porodična preduzeća. U javnosti se o njima često govori kao o „malom biznisu“, ali njihov značaj nije mali. Naprotiv, upravo oni čine osnovu svakodnevne ekonomije.

Kada se pogleda struktura privrede Bosne i Hercegovine, postaje jasno da je domaća ekonomija u velikoj mjeri ekonomija malih subjekata. Prema preliminarnim strukturnim poslovnim statistikama za 2024. godinu, u Bosni i Hercegovini je obuhvaćeno 86.920 preduzeća i preduzetnika, od čega 34.476 preduzeća i 52.444 preduzetnika. Ti poslovni subjekti zapošljavali su ukupno 617.109 osoba.

Najveći broj njih posluje u uslužnim djelatnostima i trgovini. Uslužni sektor obuhvata oko 49% poslovnih subjekata, trgovina oko 27,8%, industrija oko 15,7%, a građevinarstvo oko 7,5%. To znači da se svakodnevni život domaće privrede dominantno odvija kroz usluge, prodaju, male proizvodne lance, građevinske poslove i servisne djelatnosti.

Međutim, najvažniji podatak je sljedeći: mala preduzeća i preduzetnici, odnosno subjekti sa do 49 zaposlenih, čine približno 98% svih obuhvaćenih poslovnih subjekata. Oni zapošljavaju oko 48% svih zaposlenih u posmatranom poslovnom sektoru, ostvaruju približno 45% ukupnog prometa i stvaraju oko 45% dodate vrijednosti. Drugim riječima, mala privreda nije dodatak sistemu. Ona jeste sistem.

Prosječan mali poslovni subjekt u Bosni i Hercegovini ima svega nekoliko zaposlenih. Kada se ukupni broj zaposlenih u malim subjektima podijeli sa brojem malih preduzeća i preduzetnika, dobija se prosjek od oko 3,5 zaposlenih po subjektu. To jasno pokazuje da najveći dio domaćeg preduzetništva nije organizovan kao velika korporativna struktura, već kao mali operativni tim u kojem vlasnik često istovremeno obavlja funkciju direktora, komercijaliste, kadrovika, kontrolora troškova i prvog čovjeka prodaje.

Preduzetnik kao najopterećeniji menadžer u državi

Mali preduzetnik u Bosni i Hercegovini rijetko ima luksuz podjele poslova kakvu imaju veće kompanije. U velikom sistemu postoje odvojena odjeljenja za finansije, pravne poslove, ljudske resurse, prodaju, marketing, nabavku i administraciju. Kod malog preduzetnika sve te funkcije često se nalaze u jednoj osobi ili u porodici koja vodi posao.

To znači da mali preduzetnik mora istovremeno razumjeti tržište, radnike, poreze, inspekcije, banke, kupce, dobavljače, fiskalne kase, knjigovodstvo, elektronske servise, javne pozive, ugovore, radno pravo i naplatu potraživanja. On ne vodi samo posao. On vodi stalnu borbu za likvidnost, stabilnost i povjerenje.

Posebna specifičnost Bosne i Hercegovine jeste složen institucionalni okvir. Poslovanje se ne odvija u jednom jedinstvenom administrativnom sistemu, već u državi sa više nivoa vlasti, različitim entitetskim propisima, kantonalnim pravilima u Federaciji BiH, posebnim režimom u Republici Srpskoj i posebnim pravilima u Brčko distriktu. Za velike kompanije to je složenost koja se rješava internim pravnim i finansijskim službama. Za malog preduzetnika to je često prepreka koja uzima vrijeme, novac i energiju.

Registracija poslovanja: od ideje do pečata, računa i fiskalne kase

Pokretanje biznisa u Bosni i Hercegovini formalno je moguće kroz više organizacionih oblika. Najčešći oblici su društvo sa ograničenom odgovornošću, samostalni preduzetnik, obrt, trgovinska radnja, ugostiteljska radnja, zanatska djelatnost i drugi posebni oblici zavisno od djelatnosti i teritorije na kojoj se posao registruje.

Za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću, u pravilu je potrebno donijeti osnivački akt, odrediti sjedište, djelatnost, direktora, osnovni kapital, izvršiti registraciju kod nadležnog registra, dobiti identifikacioni broj, otvoriti bankovni račun, prijaviti se poreskim organima i, po potrebi, ući u sistem PDV-a. Nakon toga dolaze fiskalizacija, prijava radnika, dozvole za određene djelatnosti, sanitarni, komunalni, tehnički ili drugi uslovi, zavisno od prirode posla.

U Republici Srpskoj je postupak registracije privrednih društava centralizovaniji kroz APIF i sistem jednošalterske registracije. Za jednočlani d.o.o. sa minimalnim kapitalom od 1 KM postupak je pojednostavljen, pa se određeni dokumenti ne moraju notarski obrađivati, već se ovjeravaju potpisi. To predstavlja značajno rasterećenje za male osnivače.

U Federaciji BiH, registracija društava se vezuje za sudski registar, dok se obrtničke i srodne djelatnosti najčešće registruju kroz nadležne lokalne i kantonalne organe, u zavisnosti od djelatnosti. Brčko distrikt ima poseban režim. U praksi, preduzetnik mora znati ne samo šta želi da radi, već i gdje će raditi, da li mu treba posebna dozvola, da li ulazi u PDV sistem, da li zapošljava radnike i kakve fiskalne i poreske obaveze nastaju od prvog dana.

Najveći problem nije uvijek sama registracija. Veći problem je ono što dolazi poslije registracije: mjesečne obaveze, doprinosi, prijave, knjigovodstvo, fiskalni izvještaji, porezi, inspekcije, radni odnosi, zaštita na radu, dozvole, naplata, ugovori, promjene propisa i administrativna komunikacija sa različitim institucijama.

Zato se često dešava da osoba koja ima dobru poslovnu ideju brzo shvati da preduzetništvo nije samo proizvod ili usluga. Preduzetništvo je i administrativna disciplina.

Koliko godina imaju mali preduzetnici?

Jedno od zanimljivih pitanja jeste prosječna starost malih preduzetnika u Bosni i Hercegovini. Tu se pojavljuje ozbiljan problem: ne postoji dovoljno jednostavno dostupna, jedinstvena i redovno objavljena statistika koja bi za cijelu Bosnu i Hercegovinu precizno pokazala prosječnu starost vlasnika malih biznisa, obrtnika i samostalnih preduzetnika.

To je samo po sebi važan nalaz. Država koja želi ozbiljno da razvija preduzetništvo trebalo bi da zna ko su njeni preduzetnici: koliko imaju godina, koliko dugo posluju, koliko ih je žena, koliko mladih ljudi ulazi u biznis, koliko firmi preživi tri ili pet godina, koliko ih prelazi iz mikro u mala, iz malih u srednja preduzeća, a koliko zauvijek ostaje na nivou samozapošljavanja.

Dostupna međunarodna istraživanja pokazuju da Bosna i Hercegovina ima značajan preduzetnički potencijal. Prema podacima Global Entrepreneurship Monitor istraživanja, veliki broj ljudi poznaje nekoga ko je nedavno pokrenuo posao, a značajan dio odrasle populacije nalazi se u ranoj fazi preduzetničke aktivnosti. Međutim, istovremeno se pokazuje da je prelazak iz rane faze poslovanja u stabilan, dugoročno održiv biznis slab. Samo dio ranih poslovnih poduhvata preživi duže od tri i po godine.

To je ključna tačka za razumijevanje malog biznisa u BiH. Problem nije samo u tome da li ljudi imaju hrabrosti da započnu posao. Mnogi imaju. Problem je u tome da li sistem omogućava da taj posao preživi, poraste, zaposli ljude i postane stabilna firma.

Pristup kapitalu: banke postoje, ali novac nije jednako dostupan svima

Jedno od centralnih pitanja za malog preduzetnika jeste pristup kapitalu. U teoriji, Bosna i Hercegovina ima razvijen bankarski sektor, prisutne komercijalne banke, mikrokreditne organizacije, leasing, određene garantne programe i razvojne institucije. U praksi, novac nije jednako dostupan svim preduzetnicima.

Banke najčešće traže uredne finansijske izvještaje, stabilne prihode, istoriju poslovanja, kolateral, urednu kreditnu istoriju i dokazivu sposobnost otplate. To je razumljivo iz perspektive banke, ali je problematično za početnike, sezonske poslove, male porodične firme, obrtnike i biznise koji još nemaju stabilan bilans.

Prema podacima Svjetske banke iz istraživanja preduzeća za 2023. godinu, oko 43% firmi u Bosni i Hercegovini imalo je bankarski kredit ili kreditnu liniju. Oko 38% firmi koristilo je banke za finansiranje investicija, dok je oko 34% firmi koristilo banke za finansiranje obrtnog kapitala. Ti podaci pokazuju da banke jesu važan izvor finansiranja, ali i da veliki dio privrede i dalje posluje bez direktnog oslanjanja na bankarski kredit.

Za male preduzetnike najteži je prvi kredit. Dok firma nema istoriju, banka ne vidi dovoljno sigurnosti. Dok nema dovoljno prometa, nema dovoljan kapacitet otplate. Dok nema imovinu, nema kolateral. Dok nema kolateral, kredit je skuplji ili nedostupan. Tako nastaje začarani krug: da bi firma porasla, treba joj kapital; da bi dobila kapital, često mora već biti dovoljno velika.

Zbog toga mnogi mali preduzetnici rast finansiraju iz zadržane dobiti, porodičnih pozajmica, dobavljačkog kredita, avansa kupaca ili odgađanja sopstvene zarade. To usporava razvoj. Firma koja bi mogla da zaposli još dva radnika, kupi novu mašinu ili otvori još jednu lokaciju, često to ne uradi jer nema siguran i povoljan izvor finansiranja.

Mikrokreditne organizacije popunjavaju dio praznine, naročito kod malih iznosa i fizičkih lica koja pokreću djelatnost. Međutim, mikrokrediti su po pravilu znatno skuplji od bankarskih kredita i ograničeni su iznosom. Zato mikrokredit može pomoći u početku, ali rijetko može biti osnov za ozbiljnije širenje poslovanja.

Kamate, kolateral i finansijska disciplina

U posljednjih nekoliko godina kamatne stope u Bosni i Hercegovini rasle su blaže nego u nekim drugim evropskim ekonomijama, ali su ipak porasle. Prosječna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite preduzećima u 2024. godini kretala se oko 4,3% u posmatranom periodu, dok su mikrokreditne efektivne stope višestruko veće.

Za ozbiljnog i stabilnog preduzetnika bankarski kredit po kamati od nekoliko procenata može biti prihvatljiv. Ali za malog početnika problem nije samo kamata. Problem su uslovi: hipoteka, jemci, zaloge, uredna dokumentacija, formalni prihodi, stabilni ugovori i sposobnost da se pokaže da posao ima budućnost.

Mali preduzetnici često imaju realan posao, ali nemaju finansijski „ispričanu“ firmu. To znači da rade, zarađuju, imaju klijente, ali njihovi bilansi ne prikazuju uvijek punu snagu poslovanja. Razlozi su različiti: dio prometa je sezonski, dio naplate kasni, dio troškova je nepredvidiv, a dio preduzetnika nema dovoljno finansijskog znanja da bankama predstavi svoj posao kroz plan, projekcije i dokumentaciju.

Tu se otvara veliki prostor za profesionalizaciju. Mali preduzetnik koji ima uredno knjigovodstvo, realan poslovni plan, dokazive ugovore, kontrolu troškova i jasne projekcije likvidnosti ima neuporedivo veće šanse da dođe do kapitala. Preduzetništvo više nije samo pitanje hrabrosti. Sve više postaje pitanje finansijske pismenosti.

Porezi i doprinosi: niska stopa poreza nije isto što i nizak trošak rada

Bosna i Hercegovina na prvi pogled ima relativno niske stope poreza na dohodak i dobit u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Međutim, mali preduzetnici najčešće ne osjećaju sistem kroz formalnu stopu poreza na dobit, već kroz ukupan trošak rada, doprinose, parafiskalne namete, fiskalne obaveze i administraciju.

Najveći pritisak javlja se kada preduzetnik zapošljava radnike. Plata radnika nije samo neto iznos koji radnik primi. Uz nju dolaze doprinosi, porez, prijave, obračuni, evidencije, godišnji odmori, bolovanja, zaštita na radu i čitav niz obaveza. Za malog poslodavca, odluka da zaposli jednog radnika često je ozbiljan finansijski rizik.

PDV sistem takođe ima značajan uticaj. Standardna stopa PDV-a u Bosni i Hercegovini iznosi 17%, bez opšte snižene stope. Prag za ulazak u PDV sistem povećan je sa 50.000 KM na 100.000 KM godišnjeg oporezivog prometa. To je važno za male preduzetnike, jer im omogućava da u početnoj fazi poslovanja duže ostanu van PDV sistema ukoliko ne žele ili ne moraju da uđu. S druge strane, za one koji rade sa pravnim licima, ulazak u PDV često postaje tržišna potreba, jer kupci koji su u sistemu PDV-a žele ulazni PDV.

Za male poslove koji rade sa građanima, PDV prag može biti linija između održivosti i skupljeg poslovanja. Za one koji rade B2B, dobrovoljni ulazak u PDV ponekad može biti prednost. To pokazuje da porezni režim nije samo pravno pitanje, već dio poslovne strategije.

Neformalna konkurencija: najveći tihi protivnik urednih preduzetnika

Jedan od ozbiljnih problema malih preduzetnika u Bosni i Hercegovini jeste konkurencija iz sive zone. Preduzetnik koji uredno registruje posao, plaća poreze i doprinose, izdaje fiskalne račune, prijavljuje radnike i poštuje propise često se takmiči sa onima koji dio ili cijelo poslovanje obavljaju neformalno.

To posebno pogađa uslužne djelatnosti, zanate, građevinske poslove, popravke, ugostiteljstvo, male trgovine i određene sezonske poslove. U takvom okruženju uredan preduzetnik ima veće troškove, a neformalni konkurent može ponuditi nižu cijenu. Time se kažnjava zakonito poslovanje, a nagrađuje nelojalna praksa.

Prema dostupnim podacima međunarodnih istraživanja, značajan dio firmi u Bosni i Hercegovini navodi da se suočava sa konkurencijom neregistrovanih subjekata. To nije samo poreski problem države. To je direktan problem svakog urednog malog preduzetnika.

Ako sistem želi jačati legalnu privredu, onda mora obezbijediti da uredno poslovanje bude jednostavnije, povoljnije i zaštićenije. U suprotnom, šalje se pogrešna poruka: da je lakše ostati mali, nevidljiv i neformalan nego rasti i poslovati zakonito.

Zašto mali biznisi teško rastu?

Jedno je otvoriti posao. Drugo je preživjeti prvu godinu. Treće je zaposliti radnika. Četvrto je narasti sa jednog na pet, sa pet na deset, sa deset na dvadeset zaposlenih. Upravo taj prelaz je najteži.

Mali preduzetnici u BiH najčešće ostaju mali iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je kapital. Bez dostupnog i povoljnog finansiranja, rast zavisi od sopstvene akumulacije. Ako je marža mala, rast je spor.

Drugi razlog je administracija. Što firma više raste, raste i broj obaveza: radni odnosi, pravilnici, ugovori, knjigovodstvo, porezi, izvještaji, kontrole i pravna pitanja.

Treći razlog je radna snaga. Mnogi preduzetnici navode da je teško pronaći pouzdane i kvalifikovane radnike. Odlazak stanovništva, starenje radne snage i promjena očekivanja mlađih generacija dodatno otežavaju situaciju.

Četvrti razlog je tržište. Bosna i Hercegovina je malo tržište. Preduzetnik koji želi ozbiljniji rast često mora razmišljati regionalno ili izvozno. To zahtijeva standardizaciju, kvalitet, certifikate, marketing, digitalne kanale i veći menadžerski kapacitet.

Peti razlog je mentalitet preživljavanja. Mnogi mali biznisi se ne vode kao razvojni projekti, već kao izvor mjesečne egzistencije. Vlasnik često nema vremena da radi na firmi, jer svakodnevno radi u firmi. To je jedna od najvećih prepreka rastu.

Digitalizacija: od fiskalne kase do online prodaje

Digitalizacija za male preduzetnike više nije luksuz. Ona postaje uslov opstanka. Kupci očekuju da firmu mogu pronaći na internetu, kontaktirati putem poruke, platiti karticom, dobiti račun, zakazati uslugu online i brzo dobiti odgovor.

Ipak, značajan broj malih preduzetnika digitalizaciju i dalje doživljava kao trošak, a ne kao investiciju. Mnogi imaju društvene mreže, ali nemaju uređen sistem prodaje. Imaju fiskalnu kasu, ali nemaju analitiku prometa. Imaju knjigovođu, ali nemaju mjesečne menadžerske izvještaje. Imaju klijente, ali nemaju bazu kupaca.

U narednim godinama prednost će imati oni mali preduzetnici koji spoje zanatsku pouzdanost sa digitalnom organizacijom. To znači: uredan online nastup, elektronsko plaćanje, digitalno zakazivanje, profesionalno knjigovodstvo, praćenje troškova, CRM evidenciju kupaca, jasne ponude i brzu komunikaciju.

Digitalizacija ne mora značiti velike softverske sisteme. Za malog preduzetnika digitalizacija može početi od jednostavnih stvari: uredne evidencije kupaca, online kalendara, kartičnog plaćanja, elektronskih faktura, mjesečnog izvještaja o dobiti i gubitku, jasne evidencije zaliha i automatizovanih podsjetnika za naplatu.

Žene u preduzetništvu i pitanje imovine

Poseban segment malog preduzetništva čine žene preduzetnice. One su sve prisutnije u uslugama, trgovini, obrazovanju, zdravstvu, kreativnim industrijama, računovodstvu, konsaltingu, ugostiteljstvu i online poslovima. Međutim, pristup kapitalu za žene često je dodatno otežan zbog pitanja vlasništva nad imovinom.

U tradicionalnim sredinama nekretnine i imovina često su upisane na muške članove porodice. Ako banka traži hipoteku ili drugi kolateral, žena koja vodi posao može imati realan prihod, ali ne i formalnu imovinu koju može ponuditi kao obezbjeđenje. To smanjuje mogućnost kreditiranja i usporava rast ženskog preduzetništva.

Zato razvoj ženskog preduzetništva ne zavisi samo od grantova i promotivnih programa. On zavisi i od pristupa imovini, finansijskoj edukaciji, mentorstvu, tržištu i kreditnim instrumentima koji ne počivaju isključivo na klasičnom kolateralu.

Šta mali preduzetnici zaista trebaju?

Ako bismo potrebe malih preduzetnika u Bosni i Hercegovini sveli na nekoliko ključnih tačaka, one bi izgledale ovako.

Prvo, potrebna je jednostavnija administracija. Registracija, dozvole, prijave i promjene podataka moraju biti brže, digitalnije i međusobno usklađene.

Drugo, potreban je bolji pristup kapitalu. To uključuje garantne fondove, kreditne linije za početnike, povoljnije investicione kredite, faktoring, mikrokredite sa razumnijim troškovima, razvojne programe i bolju pripremu preduzetnika za razgovor sa bankama.

Treće, potrebno je smanjiti rizik zapošljavanja. Ako je prvi ili drugi radnik prevelik trošak, preduzetnik će ostati sam ili u sivoj zoni. Sistem mora stimulisati legalno zapošljavanje.

Četvrto, potrebna je bolja zaštita urednih preduzetnika od nelojalne konkurencije. Legalno poslovanje mora biti prednost, a ne kazna.

Peto, potrebna je finansijska i menadžerska edukacija. Mnogi preduzetnici znaju svoj zanat, ali ne znaju dovoljno o maržama, likvidnosti, bilansima, kreditnoj sposobnosti, ugovorima, cijenama i poreznom planiranju.

Šesto, potrebna je digitalna podrška. Mali biznis koji ne prihvati digitalne alate teško će opstati u konkurenciji koja dolazi iz većih gradova, regiona i online tržišta.

Zaključak: mali preduzetnik nije mali problem

Mali preduzetnici u Bosni i Hercegovini posluju u prostoru između velike energije i velikih ograničenja. Oni imaju volju, ideje, radnu disciplinu i sposobnost prilagođavanja. Ali se suočavaju sa složenim sistemom, ograničenim kapitalom, skupim rastom, manjkom radne snage, nelojalnom konkurencijom i administrativnim pritiskom.

Podaci pokazuju da mala preduzeća i preduzetnici čine gotovo cijelu strukturu poslovnih subjekata u Bosni i Hercegovini. Oni nose veliki dio zaposlenosti, prometa i dodate vrijednosti. Zato pitanje njihovog poslovanja nije marginalno pitanje. To je jedno od centralnih ekonomskih pitanja zemlje.

Ako mali preduzetnici ostanu prepušteni sami sebi, Bosna i Hercegovina će imati mnogo malih poslova koji preživljavaju, ali premalo firmi koje rastu. Ako im se omogući jednostavniji rad, bolji pristup kapitalu, digitalna podrška, pravednija konkurencija i manji administrativni teret, oni mogu postati najvažniji motor razvoja.

StandardPrva će kroz ovaj serijal nastaviti da istražuje stvarni položaj malih preduzetnika: kako se registruju, kako posluju, kako dolaze do novca, kako zapošljavaju, kako se bore sa administracijom i šta im je potrebno da bi iz faze preživljavanja prešli u fazu rasta.

Jer budućnost domaće ekonomije neće zavisiti samo od velikih investicija. Zavisit će i od hiljada malih odluka: da neko otvori radnju, zaposli radnika, kupi mašinu, uvede kartično plaćanje, digitalizuje poslovanje, izađe na novo tržište i ostane u legalnim tokovima.

Upravo tu se vidi prava snaga jedne ekonomije.