Međunarodni platni sistem SWIFT, poznat decenijama po bezbednoj razmeni finansijskih poruka među bankama, najavio je značajan zaokret – razvoj sopstvene blockchain infrastrukture. Ova vest odjeknula je na konferenciji Sibos 2025 u Frankfurtu, gde je SWIFT potvrdio planove za uvođenje zajedničkog digitalnog glavnog registra (ledger-a) u saradnji sa preko 30 globalnih banaka . Cilj je omogućiti stalno dostupna (24/7) prekogranična plaćanja u realnom vremenu oslanjajući se na tokenizovane oblike novca (poput stabilnih kripto-valuta i digitalizovanih bankarskih depozita) . U nastavku analiziramo motive ovog poteza, njegov uticaj na tržište međunarodnih plaćanja – naročito u eri rasta stablecoina – i upoređujemo strategiju SWIFT-a sa konkurentima kao što su Ripple, stablecoini i CBDC-i. Takođe razmatramo potencijalne posledice po tokove kapitala, bankarski sektor i fintech inovacije.

Zašto SWIFT prelazi na blockchain?

SWIFT se na ovaj korak odlučuje suočen sa ubrzanim tehnološkim promenama i konkurencijom u svetu međunarodnih plaćanja. Ključni motivi uključuju:

• Konkurencija blockchain mreža i fintech-a: Pojava privatnih stablecoina (poput USDC, USDT) i blockchain platnih mreža (npr. Ripple-ov On-Demand Liquidity ili Stellar) pokazala je da su skoro trenutni globalni transferi mogući i van tradicionalnog bankarskog sistema . Ove alternative omogućavaju transakcije za nekoliko sekundi, 24/7, nasuprot SWIFT-u gde međunarodna plaćanja često traju dva do tri radna dana uz ograničenje na radno vreme banaka . Suočena sa opasnošću da bude zaobiđena, SWIFT nastoji da usvoji sličnu tehnologiju na svom terenu.

• Stablecoini i zahtev klijenata za bržim uslugama: Stabilne kriptovalute vezane za fiat (stablecoini) doživljavaju nagli porast upotrebe globalno, primoravajući tradicionalne banke da obrate pažnju. Kako primećuje Barry O’Sullivan iz kompanije OpenPayd, industrija se rapidno menja i banke uviđaju da stablecoini postaju važan faktor . Velike kompanije, investitori i korisnici traže jeftinija, brža i uvek dostupna plaćanja, pa SWIFT ne može ignorisati taj pritisak . Uvođenjem blockchain platforme, SWIFT planira da snizi tehničke barijere i troškove integracije za banke koje žele da koriste stablecoine , standardizujući delimično tu oblast, iako će verovatno više sistema i dalje opstati paralelno .

• Pritisak regulatora i centralnih banaka (CBDC trend): Više od 130 država sada istražuje ili razvija sopstvene digitalne valute centralnih banaka (CBDC) . Mnoge pilot-programe CBDC-a su već pokrenule vodeće centralne banke. Ova tendencija vrši pritisak na SWIFT da se prilagodi, jer rizikuje da postane prevaziđen ukoliko se ne poveže sa novim standardima digitalnog novca . Planirani SWIFT blockchain ledger od početka je predviđen da bude interoperabilan – ne samo sa postojećim bankarskim sistemima, već i sa budućim mrežama, uključujući potencijalne CBDC platforme . To znači da SWIFT želi da bude neutralni “sloj za premošćavanje” između različitih digitalnih valuta i mreža, umesto da ga novi sistemi zaobiđu.

• Očuvanje uloge i poverenja SWIFT-a: SWIFT je decenijama izgradio reputaciju neutralne globalne infrastrukture koja ne favorizuje nijednu valutu, banku ili državu . Ta neutralnost i široka povezanost (11.500+ banaka) i dalje su ogromna prednost – SWIFT “ima veze sa praktično svim bankama na svetu” kako ističu posmatrači . Uvođenjem blockchain tehnologije, SWIFT nastoji da ostane relevantan i u digitalnoj eri, pozicionirajući se kao most između tradicionalnih finansija (TradFi) i novog doba decentralizovanih finansija (DeFi) . Drugim rečima, SWIFT želi da inovira “u korak” sa industrijom: paralelno unapređuje postojeće „fiat“ šinske sisteme, dok gradi digitalne šine budućnosti .

Plan razvoja: Konkretno, SWIFT već radi sa grupom od preko 30 finansijskih institucija iz 16 zemalja na dizajniranju zajedničkog digitalnog ledger-a unutar svoje infrastrukture . Prvi fokus je na prekograničnim plaćanjima u realnom vremenu, 24/7, uz prototip koji razvija u partnerstvu sa kompanijom ConsenSys (poznatim Ethereum developerom) . Očekuje se da ovaj ledger bude siguran, otporan i usklađen sa regulativom na nivou koji industrija već vezuje za SWIFT . Ledger će služiti kao trajni, distribuirani zapis transakcija među bankama, gde se svaka transakcija redom beleži, validira i po potrebi izvršava kroz pametne ugovore . Važno je naglasiti da SWIFT vidi sebe isključivo kao pružaoca infrastrukture – vrste tokena koje će se prenostiti preko te mreže zavisiće od komercijalnih banaka i centralnih banaka . Prema dostupnim informacijama, očekuje se podrška za bilo koji vid “regulisane tokenizovane vrednosti”, uključujući regulisane stablecoine (usklađene sa regulativom kao što je MiCA), tokenizovane bankarske depozite pa čak i CBDC digitalne valute . Drugim rečima, na SWIFT-ovom blockchain-u mogle bi sutra “saobraćati” digitalne verzije nacionalnih valuta i komercijalnih depozita pod nadzorom banaka, čime SWIFT proširuje ulogu sa pukog prenosnika poruka na fasilitatora transfera vrednosti u novom digitalnom ekosistemu.

Uticaj na međunarodna plaćanja i stablecoin tržište

SWIFT-ov ulazak u blockchain domenu dolazi u trenutku ekspanzije digitalnih valuta u međunarodnim tokovima novca. Stablecoini – kriptovalute vezane za vrednost fiat novca (najčešće američkog dolara) – posebno su uzdrmali sektor doznaka i prekograničnih plaćanja. Svakog dana milijarde dolara cirkulišu blockchain mrežama putem stablecoina, a dominiraju USD-denominovani tokeni poput Tether (USDT) i USD Coin (USDC) . Ove digitalne “valute” omogućavaju ljudima i firmama da prebace novac širom sveta za nekoliko sekundi umesto dana, uz niže provizije i bez obzira na doba dana ili praznike. Za poređenje, tradicionalni SWIFT transferi su pouzdani ali spori: često im treba par radnih dana da se poravnaju, a mogu biti odloženi vikendom ili zbog različitih vremenskih zona i posredničkih banaka.

Stablecoini kao izazov i podsticaj

Uprkos tome što stablecoini još nisu preuzeli glavni deo globalnih tokova novca (čine manje od 1% ukupnih globalnih transfera), već se značajno koriste u pojedinim segmentima – npr. za doznake radnika iz inostranstva, B2B plaćanja i e-trgovinu, gde su se pokazali kao brža i jeftinija dopuna tradicionalnim bankarskim doznakama . U praksi, neki poslovni i individualni korisnici već zaobilaze banke tako što konvertuju sredstva u stablecoin (najčešće USDT/USDC) i zatim ih šalju direktno primalacu, koji ih po potrebi pretvara u lokalnu valutu. Tako se SWIFT u određenom smislu tiho “zaobilazi” za manje transakcije, što se odražava posebno u koridorima sa visokim naknadama i sporim uslugama.

SWIFT-ova blockchain inicijativa mogla bi imati dvojaki efekat na ovaj trend. S jedne strane, olakšaće bankama ulazak u svet digitalnih valuta. Banke koje su oklevale da samostalno integrišu kripto-infrastrukturu dobiće preko SWIFT-a relativno spremno rešenje za rad sa tokenizovanim parama. Analitičari ističu da SWIFT-ova globalna mreža i postojeće veze mogu smanjiti troškove integracije za banke i ubrzati njihovo uključivanje u stablecoin ekosistem . Drugim rečima, umesto da svaka banka zasebno eksperimentiše sa blockchain-om, SWIFT-ov potez može obezbediti zajedničku platformu koju svi prihvataju – čime se standardizuje i objedini globalni stablecoin pejzaž . To bi moglo povećati pouzdanje regulisanih stablecoina i njihovu upotrebu u širem finansijskom sistemu, jer bi transakcije išle preko poznatog i poverljivog posrednika (SWIFT) umesto preko raznorodnih kripto-berzi i wallet-a.

S druge strane, konkurencija na tržištu međunarodnih plaćanja će se pojačati. Ukoliko SWIFT uspešno lansira svoj blockchain, igrači poput fintech startapova i postojećih kripto-platformi moraće da inoviraju dalje kako bi zadržali prednost. Stablecoin provajderi (npr. izdavaoci kripto-dolara) mogli bi se povezivati na SWIFT-ovu mrežu kao regulisani entiteti, ili će nastaviti da nude paralelne, decentralizovanije rute transfera. Realno je očekivati izvesnu fragmentaciju tržišta i pored standardizacije: i same SWIFT-ove analize priznaju da će postojeći privatni stablecoini, nacionalni CBDC sistemi i regionalna rešenja nastaviti da koegzistiraju u dogledno vreme . SWIFT-ov ledger bi potencijalno mogao da ih povezuje, ali verovatno neće isključiti alternativne tokove plaćanja.

Regulatorni kontekst je takođe važan: stablecoini postaju predmet jasnije regulative (npr. u SAD je u proceduri zakon o platnim stablecoinima, u EU MiCA regulativa), što će umnogome odrediti kako će banke smeti da ih koriste. SWIFT navodi da će njegov sistem podržavati „regulisane“ tokenizovane vrednosti , što sugeriše da će samo stablecoini koji ispunjavaju nadzorne kriterijume (rezervna pokrića, licenciranje izdavaoca itd.) biti prihvaćeni. Time bi se izbegli rizici koji su pratili neke neregulisane kripto-projekte. Za banke i njihove klijente, ovakav kontrolisan pristup stablecoinima preko SWIFT-a mogao bi pružiti najbolje od oba sveta: brzinu i dostupnost blockchain-a, ali uz poverenje, sigurnost i usaglašenost sa propisima koju očekuju od tradicionalnog finansijskog sistema.

Poređenje sa Ripple-om, stablecoinima i CBDC-ima

SWIFT-ov potez ulazi na teren gde već postoje druga rešenja za brze međunarodne transakcije. Kako se strategija SWIFT-a razlikuje od pristupa njegovih konkurenata i komplementarnih sistema?

• Ripple i slične blockchain platforme: Ripple (firma poznata po kriptovaluti XRP i XRP Ledger-u) godinama promoviše svoju tehnologiju kao bržu i jeftiniju alternativu SWIFT-u za bankarska plaćanja. RippleNet mreža i On-Demand Liquidity koriste XRP token kao most između valuta, omogućavajući gotovo trenutne preknjižbe između finansijskih institucija. Ripple je uspeo da privuče određene banke i platne provajdere, ali nije dostigao univerzalnu prihvaćenost kakvu ima SWIFT. Razlika u strategiji je što SWIFT sada ne vezuje svoj sistem za jednu kriptovalutu; naprotiv, gradi neutralnu platformu koja može podržati razne tokene (dolare, evre, stablecoine raznih izdavaoca, pa i XRP ukoliko bi bio regulisan) . SWIFT tako ostaje valutno i tehnološki agnostičan, oslanjajući se na svoj konzorcijum banaka i standarde, dok je Ripple izgradio sopstvenu mrežu od nule. Zanimljivo, direktor Ripple-a Brad Garlinghouse skeptično je reagovao na najavu iz SWIFT-a, nazvavši je “marketinškim potezom tempiranim za Sibos konferenciju, pre nego značajnim lansiranjem proizvoda” . On je istakao da je Ripple već godinama u produkciji izgradio prave digitalne infrastrukturne rešenja, uključujući i izdavanje sopstvenog stablecoina (RLUSD) na XRP Ledger-u, dok SWIFT tek najavljuje prototipove . Ipak, prednost SWIFT-a je njegova globalna mreža i neutralnost: umesto da koristi XRP ili bilo koji određeni token, SWIFT je za pilot-projekat odabrao Ethereum tehnologiju (ConsenSys Linea mrežu) zbog njene programabilnosti i mogućnosti privatnosti (zk-proof tehnologije) . To ukazuje da SWIFT želi fleksibilnost – da omogući pametne ugovore i interoperabilnost sa Ethereum ekosistemom (gde postoji mnogo stablecoina i tokenizovanih depozita), ali da kasnije može mostovima povezati i druge mreže ili koristiti različite tokene po potrebi . Ukratko, Ripple-ov pristup: specifična blockchain mreža (XRP ledger) sa sopstvenim tokenom; SWIFT-ov novi pristup: zajednički ledger unutar postojeće institucije, bez vezivanja za jedan coin, uz učešće široke bankarske zajednice. Biće zanimljivo videti da li će Ripple i slični provajderi možda postati komplementarni SWIFT-ovoj platformi (npr. da XRP ili druge kripto-imovine budu integrisane kao jedan od vidova likvidnosti na SWIFT ledger-u) ili će nastaviti da budu konkurentska ponuda za banke koje traže rešenja.

• Stablecoini (privatni sektor): Nezavisno od SWIFT-a, stablecoin tržište se razvija kroz privatne kompanije (npr. Circle za USDC, Tether za USDT, bankarski konzorcijumi za euro-stablecoine itd.). Dosad su stablecoini primarno korišćeni izvan tradicionalnih banaka – u kripto berzama, fintech aplikacijama i sl. SWIFT-ova inicijativa bi mogla prevesti stablecoine “u mainstream” bankarski kontekst. Njihova strategija je da uključe stablecoine pod okrilje bankarskog sistema umesto da ih posmatraju kao pretnju sa strane. Time se razlikuju od čistih kripto-platformi: dok npr. Ethereum ili Tron mreže nude otvorenu infrastrukturu gde bilo ko može slati stablecoin, SWIFT će ponuditi dozvoljenu (permissioned) mrežu dostupnu članicama (bankama) gde se stablecoin transakcije odvijaju uz poznata pravila, KYC/AML provere i sl. Za korisnike krajnje usluge (kompanije, štediše) to bi značilo da bi mogli imati npr. stablecoin u ponudi svoje banke za međunarodna plaćanja, bez potrebe da idu na kripto berzu. Konkurentski stablecoin sistemi će i dalje postojati (npr. JPM Coin od banke JP Morgan radi unutar te banke, Signet mreža Signature banke postojala je za instant plaćanja i sl.), ali SWIFT može postati kičma koja ih povezuje. Za same izdavaoce stablecoina, SWIFT-ov potez je dobrodošao jer obećava veću potražnju u regulisanom okruženju. Societe Generale-FORGE (francuska banka koja emituje sopstveni euro stablecoin) već je podržala SWIFT-ovu inicijativu, očekujući da će preko nje moći vršiti regulisane stablecoin transakcije na globalnom nivou . Napomena: SWIFT će verovatno zahtevati da stablecoin uključen u mrežu ima punu rezervnu pokrivenost i regulatorno odobrenje, što je pristup sličan najnovijim zakonima (npr. američki Genius Act zahteva 100% rezervi u likvidnoj imovini za izdavaoce stablecoina ). Time se osigurava stabilnost i smanjuje rizik za banke koje ih budu koristile.

• CBDC (digitalne valute centralnih banaka): Mnoge centralne banke rade na digitalnim valutama – od kineskog digitalnog juana, evropskog eksperimentalnog digitalnog evra, do niza pilot projekata u državama od Nigerije do Kariba. Jedno od ključnih pitanja je kako će se različiti CBDC sistemi povezivati međunarodno. Tu SWIFT vidi svoju šansu: već je 2023. demonstrirao tehničku mogućnost da preko svog mrežnog standarda poveže transakcije između različitih CBDC platformi . U budućnosti, umesto da svaka zemlja bilateralno spaja svoje digitalne valute, SWIFT bi mogao pružiti interoperabilni sloj koji banke i centralne banke koriste za razmenu CBDC-a preko granica. Strategija SWIFT-a je dakle komplementarna razvoju CBDC-a: dok centralne banke kontrolišu izdavanje i vrednost digitalne valute, SWIFT bi obezbedio “šine” kojima ta vrednost putuje globalno, uz sve postojeće mehanizme za verifikaciju i usaglašenost. Nasuprot tome, da SWIFT nije preduzeo ništa, moglo se desiti da grupe država formiraju svoje alternativne mreže za CBDC razmenu (npr. projekti poput mBridge koji povezuje nekoliko azijskih centralnih banaka bez SWIFT-a). Ovako, SWIFT pokušava da zadrži centralnu ulogu i u novoj eri. Očekivano je da će SWIFT ledger biti napravljen tako da se lako integriše sa centralnobankarskim infrastruktura kada CBDC-i zažive . Benefit ovakvog pristupa je što globalni finansijski sistem ostaje povezan preko jednog standarda, što olakšava kontrolu tokova kapitala i regulatorni nadzor. Izazov će biti političke prirode: neke zemlje koje su ranije isključivane iz SWIFT-a (npr. zbog sankcija) razvile su nepoverenje i možda će radije koristiti nezavisne kanale . Ipak, za većinu zemalja i banaka, SWIFT-ova uključivost CBDC-a bi bila prirodan nastavak postojećih odnosa.

Posljedice po tokove kapitala, bankarski sektor i fintech inovacije

Ukoliko SWIFT uspešno realizuje svoju blockchain infrastrukturu, efekti će se osetiti na širem ekonomskom planu:

• Tokovi kapitala i finansijska stabilnost: Olakšano i ubrzano međunarodno kretanje novca ima pozitivne strane – smanjuje se trenje u globalnoj ekonomiji, novac kruži efikasnije, podstiču se trgovina i investicije. Kompanije bi mogle efikasnije da upravljaju gotovinom na globalnom nivou (npr. brže prebacivanje sredstava između filijala u različitim zemljama), a brže poravnanje znači i manje rizika od promene valutnih kurseva tokom čekanja na namirenje . Takođe, 24/7 dostupnost znači da više nema “zatvaranja” finansijskih tržišta – plaćanja se mogu desiti u bilo kom trenutku, što može da smanji šokove jer se prilagođavanje dešava kontinuirano. Regulatori bi u teoriji imali transparentniji uvid u tokove ako se odvijaju preko zajedničkog ledger-a (svaka transakcija je vremenski zabeležena i potencijalno vidljiva nadležnim tela u realnom vremenu) . Ipak, postoje i izazovi: veća upotreba digitalnih dolara (stablecoina) globalno može dovesti do dolarizacije ekonomija u razvoju i otežati lokalnim vlastima kontrolu nad monetarnom politikom . Ako građani i firme masovno pređu na npr. dolar stablecoin za međunarodna plaćanja, domaće valute bi mogle trpeti smanjenu potražnju. Odliv kapitala može postati lakši – neko u zemlji sa finansijskim restrikcijama bi, u principu, stablecoinima lakše izneo vrednost van domaćeg sistema nego klasičnim putem. Ovo nameće potrebu za međunarodnom saradnjom regulatora: SWIFT-ova platforma će morati imati ugrađene mehanizme za poštovanje sankcija i kontrolu kapitala, onako kako SWIFT već postupa po nalozima međunarodne zajednice. Zanimljivo, upravo je uloga SWIFT-a u sankcijama (isključivanje određenih banaka) dovela do toga da neki akteri traže alternativu zbog nepoverenja . U budućnosti, možemo videti paralelne tokove kapitala: jedan preko SWIFT-ovog regulisanog ledger-a, a drugi preko otvorenih blockchain mreža za one koji ga izbegavaju. Sveukupno, SWIFT-ov iskorak će verovatno ojačati nadzorni aspekt – centralne banke i vlade lakše će pratiti i upravljati digitalnim tokovima ako su uklopljeni u postojeći finansijski sistem, nego ako su potpuno decentralizovani.

• Bankarski sektor i poslovni modeli banaka: Za banke, SWIFT-ova blockchain mreža donosi i prilike i izazove. Prednosti su brojne: instant poravnanje transakcija značilo bi da banke mogu osloboditi dosta kapitala koji je trenutno zaglavljen u prelaznim stanjima (nostro/vostro računima kod korespondentnih banaka). Multi-valutna “atomska” poravnanja na blockchain-u mogu eliminisati potrebu za predfinansiranjem računa u stranim valutama, jer bi se razmene dešavale odmah i uzajamno . To optimizuje likvidnost banaka i smanjuje operativne troškove (manje manuelnog usklađivanja, manje grešaka). Pametni ugovori bi mogli automatski brinuti o usklađenosti transakcija (npr. ugrađene provere sankcionisanih lica ili limita) , što pojednostavljuje compliance procese. Sve ovo može povećati efikasnost i konkurentnost tradicionalnih banaka u odnosu na fintech rivale. Mogući nedostaci: banke će morati ulagati u novu tehnologiju i znanja da bi koristile SWIFT-ov ledger, što može biti zahtevno za manje institucije. Postoji i rizik da, ako ne usvoje inovaciju na vreme, izgube klijente koji bi mogli preći na servise onih banaka ili fintech-a koji nude brža plaćanja. Prihodi od provizija za međunarodna plaćanja mogli bi se smanjiti dugoročno, jer blockchain platforma teži da spusti troškove transfera. Za korespondentne banke (posredničke banke u lancu međunarodnih plaćanja) ovo je disruptivno: ako transakcije idu direktno bilansnim tokenima na zajedničkom registru, uloga posrednika koji uzimaju naknadu se smanjuje. To će podstaći banke da traže nove izvore prihoda (npr. usluge sa dodatom vrednošću poput forex hedginga u realnom vremenu, pružanje usluga čuvanja digitalne imovine itd.). Važno je i što bi prelazak na digitalni novac mogao smanjiti depozitnu bazu banaka ako korisnici umesto držanja novca na računima drže stablecoine u digitalnim novčanicima. Studije ukazuju da rast stablecoina može povući sredstva iz depozita, čime se povećavaju troškovi bankarskog finansiranja i potencijalno smanjuje kreditna aktivnost . Banke će morati da prilagode modele (npr. da same izdaju tokenizovane depozite koji će biti ekvivalent digitalnog novca na njihovom bilansu, kako bi zadržale klijente ali im ponudile prednosti blockchain-a).

• Fintech i inovacije u finansijama: SWIFT-ov ulazak u ovu sferu donekle je priznanje pionirima fintech-a i kripto-industrije da je tehnologija koju su razvili održiva i tražena. Ovo će verovatno dodatno legitimisati blockchain inovacije. Fintech kompanije bi mogle saradjivati sa bankama i SWIFT-om kako bi pružile korisnički pristup ovim novim rails-ima. Na primer, digitalni novčanici ili platne aplikacije mogu se povezati na banku koja koristi SWIFT-ov ledger i omogućiti krajnjim korisnicima brzo slanje sredstava preko granice a da ni ne znaju da u pozadini radi blockchain. Neki fintech-ovi će, naravno, i dalje nuditi nezavisne mreže. Zanimljivo, dok SWIFT radi na zajedničkom rešenju, pojedine velike fintech firme razvijaju sopstvene blockchain mreže za plaćanja. Fireblocks, fintech poznat po kripto-infrastrukturi, gradi globalnu mrežu plaćanja ciljajući i fintech klijente i tradicionalne institucije, i već je obradio preko 10 biliona dolara u digitalnim transakcijama, sa klijentima poput BNY Mellona, Revoluta i Worldpay-a . To znači da će inovacije dolaziti sa više strana: pored SWIFT-a, tržište će imati i druge konkurentske konzorcijume i platforme. Za fintech scenu, SWIFT-ov potez je dvosekli mač – s jedne strane otvara nove mogućnosti partnerstava sa bankama (koje će trebati tehničke rešenja, integraciju, korisničke aplikacije za novi sistem), a s druge strane znači da tradicionalne institucije ulaze na prostor koji je dosad bio “divlji zapad” startapova. Dugoročno, možemo očekivati ubrzanje inovacija: programabilni novac postaje mejnstrim, pa će fintech kompanije razvijati nove usluge nad tim (mikroplaćanja u realnom vremenu, pametne ugovore za finansiranje trgovine, automatizovano osiguranje plaćanja i slično). Korisnici (i privreda i građani) trebalo bi da osete koristi u vidu bogatije ponude usluga – bržih i jeftinijih transfera, dostupnosti transakcija 24/7, integrisanih usluga (npr. plaćanje i valutska konverzija u jednom koraku, ugrađena u platformu). Konkurencija između tradicionalnih i novih igrača verovatno će oboriti cene platnih usluga i podići standard kvaliteta (nema više opravdanja da se čeka 3 dana na uplatu).

Naravno, sve ove promene neće se desiti preko noći. SWIFT-ov projekat je još u fazi prototipa i predstoje mu testiranja, regulatorna odobrenja i postupna implementacija . Usvajanje od strane globalne zajednice banaka može potrajati, a uporedo će evoluirati i konkurentska rešenja.

Zaključak

SWIFT-ov ulazak u razvoj sopstvene blockchain infrastrukture označava prekretnicu u finansijskom svetu: institucija koja je simbol tradicionalnih bankarskih tokova prihvata tehnologiju koja je nastala izvan tog sveta kako bi unapredila svoje usluge. Motivisan konkurencijom stablecoina i novih mreža, pritiskom digitalnih valuta centralnih banaka i zahtevima klijenata, SWIFT nastoji da spoji najbolje karakteristike obe sfere – povjerenje i integrisanost globalnog finansijskog sistema sa brzinom i programabilnošću blockchain-a. Ovaj potez će uticati na celu industriju: međunarodna plaćanja postaju brža i dostupnija, granice između fiat i kripto sveta se sužavaju, a banke i fintech kompanije ulaze u novu fazu saradnje i takmičenja. Ako SWIFT-ova inicijativa bude uspešna, mogli bismo u narednim godinama svedočiti međunarodnim transakcijama koje se odvijaju trenutno, 24/7, uz digitalne valute – što će redefinisati kako novac globalno cirkuliše. Istovremeno, ostaje izazov balansiranja inovacija sa finansijskom stabilnošću: regulatori i učesnici moraće pažljivo da isprate uticaj na tokove kapitala i uloge različitih aktera. Za klijente i korisnike, najvažnije je da ova trka ka modernizaciji znači efikasnije, transparentnije i pristupačnije finansijske usluge na globalnom nivou – što je krajnji cilj kome teži savremeni ekosistem međunarodnih plaćanja.

/ / /

"Standard Prva" d.o.o. Bijeljina je kompanija registrovana u Bijeljini pri Okružnom privrednom sudu u Bijeljini. Djelatnosti kompanije su računovodstvo, otkupi potraživanja, angel investing i druge povezane usluge. Distressed debt je dio grupacije u okviru koga firma otkupljuje potraživanja koja funkcionišu i ne vraćaju se redovno.

AK Stevanović je vodeća advokatska kuća u regionu sa sjedištem u Bijeljini. Skraćenica predstavlja Advokatsku kancelariju Stevanović Vesne i Advokatsku kancelariju Stevanović Miloša.

Kontakt za medije press@advokati-stevanovic.com ili putem telefona 00 387 55 230 000 kao i na 00387 55 22 4444