Američki investicioni gigant KKR razmatra ulazak na tržište prenosa penzionog rizika u Ujedinjenom Kraljevstvu i kontinentalnoj Evropi, čime bi se dodatno pojačala konkurencija među velikim kućama privatnog kapitala za pristup jednom od najatraktivnijih segmenata evropskog osiguranja. Prema navodima Financial Timesa, KKR ne razmatra prvenstveno kupovinu evropskog osiguravača, već partnerske aranžmane sa postojećim osiguravajućim društvima, uz mogućnost da KKR i partner zajednički ulažu u imovinu koju bi KKR strukturirao ili pronalazio kroz svoju globalnu platformu. 

U središtu ove strategije nalazi se Global Atlantic, osiguravajuća platforma koju je KKR u potpunosti preuzeo početkom 2024. godine. KKR je tada kupio preostalih 37 odsto Global Atlantica i povećao vlasništvo na 100 odsto, nakon što je već od 2021. bio većinski vlasnik i upravljao investicionim portfeljem te kompanije.  KKR na svojoj strani ističe da kroz Global Atlantic pruža penzione, finansijske i investicione proizvode, a da istovremeno upravlja imovinom za više od 150 globalnih osiguravača.

Zašto su penzioni otkupi postali toliko privlačni? 

Pension risk transfer, odnosno prenos penzionog rizika, podrazumeva da kompanije i penzioni fondovi prenesu deo ili celokupne obaveze po osnovu definisanih penzija na osiguravača. Kod „buy-in“ transakcije penzioni fond kupuje grupnu anuitetsku polisu koja ostaje imovina samog fonda i pokriva deo ili sve obaveze, dok je „buy-out“ završna faza u kojoj se obaveze u potpunosti prenose na osiguravača, a fond se najčešće zatvara. 

Ovaj posao je naročito atraktivan za velike upravljače alternativnom imovinom zato što penzioni otkupi stvaraju dugoročne obaveze i dugoročne investicione tokove. Osiguravač prima premiju, preuzima obavezu isplate penzija i zatim ulaže sredstva tako da prinosi, uz adekvatnu kontrolu rizika, pokriju buduće isplate. Za kuće poput KKR-a, Apolloa, Brookfielda ili Blackstonea, to otvara prostor za ulaganja u privatni kredit, infrastrukturne kredite, nekretnine i druge dugoročne instrumente koji se uklapaju sa dugim rokom penzionih obaveza.

Tržište je veliko i nastavlja da raste. Konsultantska kuća WTW prognozira da bi ukupan prenos rizika ka osiguravačima i reosiguravačima u 2026. mogao dostići 70 milijardi funti, dok bi samo tržište grupnih anuiteta moglo premašiti 50 milijardi funti. Hymans Robertson takođe ocenjuje da je 2026. na putu da bude rekordna godina za „buy-in“ transakcije, sa obimom koji bi prvi put mogao premašiti 50 milijardi funti. 

KKR bira partnerstvo umesto direktne kupovine

Za razliku od nekih konkurenata koji su birali akvizicije osiguravača, KKR prema dostupnim navodima razmatra model partnerstava. Takav pristup može biti komercijalno fleksibilniji: KKR bi mogao da obezbedi kapital, investicione ideje i pristup imovini, dok bi regulisani evropski osiguravač ostao lice koje neposredno zaključuje penzione transakcije i nosi regulatornu odgovornost. 

Taj model podseća na širi trend u kojem se granica između osiguravajućeg kapitala i privatnih tržišta sve više pomera. Legal & General i Blackstone su u julu 2025. objavili dugoročno strateško partnerstvo u kojem L&G planira da koristi Blackstoneovu platformu za privatni kredit radi pristupa diversifikovanoj imovini investicionog rejtinga, pri čemu L&G namerava da uloži do 10 odsto očekivanih novih anuitetskih tokova. 

Konkurenti su već zauzeli pozicije

KKR ne bi ulazio na prazno tržište. Apollo je preko Athore već napravio veliki iskorak u britanski penzioni sektor. Athora je 2025. ugovorila kupovinu Pension Insurance Corporationa za oko 5,7 milijardi funti, a Reuters je tada naveo da bi PIC po zaključenju transakcije činio oko 45 odsto ukupne imovine Athore pod upravljanjem.  Prema drugim tržišnim podacima, tom transakcijom nastaje grupa sa više od 130 milijardi evra imovine i više od tri miliona štediša i penzionera širom Evrope. 

Brookfield je takođe ušao agresivno. Brookfield Wealth Solutions je u julu 2025. pristao da kupi britanski Just Group za 2,4 milijarde funti, uz obrazloženje da time širi prisustvo na britanskom tržištu prenosa penzionog rizika. Reuters je tada naveo da je ponuda predstavljala premiju od 75 odsto u odnosu na cenu akcija Just Groupa od 30. jula 2025. 

Istovremeno, Standard Life je prema Reutersu i FT-u tražio partnera za svoj posao prenosa penzionog rizika, pri čemu je konzorcijum predvođen CVC Capital Partnersom i Prudential Financialom bio među glavnim kandidatima za ulaganje veće od milijardu funti.  To pokazuje da se tržište ne konsoliduje samo kroz klasične akvizicije, već i kroz zajednička ulaganja, kapitalne aranžmane i strateška partnerstva.

Regulatorni rizik postaje ključna tačka

Ulazak privatnog kapitala u penzione otkupe nije bez kontroverzi. Britanski Prudential Regulation Authority, deo Bank of England, u aprilu 2026. objavio je konsultacioni dokument o „funded reinsurance“ aranžmanima, odnosno strukturama u kojima osiguravači prenose deo anuitetskih obaveza i povezane imovine na reosiguravače. PRA je upozorio da postojeći tretman ne odražava u potpunosti rizike i da bi preveliko oslanjanje na takve strukture moglo postati sistemski rizik za tržište osiguranja. 

Regulator navodi da je oko 15 odsto britanskih obaveza iz bulk purchase annuity poslova poslednjih godina bilo cedovano kroz funded reinsurance, a da bi izloženost britanskih firmi, bez promena politike, mogla porasti sa oko 40 milijardi na oko 110 milijardi funti. ) Predloženo je da novi režim obuhvati poslove kod kojih su rizici preneti posle 30. septembra 2026, dok bi se nova pravila primenjivala od 1. jula 2027. 

Za KKR to znači da sama tržišna prilika nije dovoljna. Kompanija će morati da pokaže da partnerski model ne služi samo za regulatornu efikasnost, već da obezbeđuje transparentnu alokaciju rizika, kvalitetan kolateral, jake ugovorne zaštite i održivu investicionu politiku. Za penzione poverenike i sponzore, cena transakcije neće biti jedini kriterijum; sve važniji biće kvalitet osiguravača, sposobnost upravljanja dugoročnim obavezama i zaštita članova fonda.

Šta ovo znači za tržište?

Ulazak KKR-a mogao bi doneti dodatni kapital i povećati kapacitet tržišta, posebno za velike transakcije koje zahtevaju snažan bilans i širok pristup investicionim prilikama. Veća konkurencija potencijalno može poboljšati uslove za kompanije koje žele da skinu penzione obaveze sa bilansa, ali može i pojačati pritisak na osiguravače da traže složenije i rizičnije investicione strukture.

U tome leži centralna dilema: isti mehanizam koji tržištu donosi kapacitet i konkurenciju može stvoriti dodatne slojeve finansijskog rizika. Privatni kredit i alternativna imovina mogu ponuditi bolje prinose i bolju usklađenost sa dugoročnim obavezama, ali su manje likvidni i teže procenjivi u stresnim tržišnim uslovima. Zato će regulatorni nadzor, kvalitet partnera i konzervativnost investicionog okvira biti presudni.

KKR-ov mogući ulazak u evropske penzione otkupe zato ne treba posmatrati kao izolovanu ekspanziju jedne američke firme, već kao deo šire promene u evropskim finansijama. Penzioni rizik, nekada prvenstveno domen tradicionalnih osiguravača, sve više postaje strateško polje za globalne upravljače kapitalom. U narednoj fazi pobediće ne samo oni koji imaju najviše kapitala, već oni koji uspeju da uvere regulatore, penzione poverenike i članove fondova da dugoročni prinos ne dolazi na račun dugoročne sigurnosti.