Stablecoini su postali centralna tema u savremenim finansijama, spajajući svet kriptovaluta sa tradicionalnim novcem. To su digitalni tokeni dizajnirani da održe stabilnu vrednost vezanu za određenu valutu (najčešće američki dolar) ili drugu imovinu. Za razliku od volatilnih kriptovaluta poput bitkoina, stablecoin ima relativno fiksiranu cenu – npr. 1 stablecoin = 1 USD – što pruža sigurnost od naglih oscilacija. Ova inovacija omogućava kompanijama i pojedincima da uživaju u prednostima blockchain tehnologije (brzina, globalni domet) bez rizika od ekstremne volatilnosti. Stablecoini su stoga važan most između tradicionalnog finansijskog sistema i novih digitalnih tržišta.

Šta su stablecoini?

Stablecoin je vrsta kripto-aktiva čija je vrednost povezana 1:1 sa vrednošću stabilne imovine, najčešće fiat-valute poput američkog dolara ili evra. Izdavalac stablecoina obično održava rezerve u toj valuti ili visokolikvidnoj imovini, kako bi svaki izdati token uvek bio pokriven realnom vrednošću. Postoji više modela stablecoina: fiat-kolateralizovani (npr. Tether USDT, Circle USDC – svaki token pokriven dolarom u rezervi), kripto-kolateralizovani (pokriće u drugim kriptovalutama, često prekomerno kolateralizovani zbog volatilnosti) i algoritamski (oslanjaju se na algoritme i pametne ugovore umesto rezervi). U praksi, fiat-kolateralizovani stablecoini dominiraju tržištem zbog jednostavnosti i poverenja u rezervna sredstva. Primera radi, najveći stablecoini danas su Tether (USDT) i USD Coin (USDC), oba vezana za USD; tu je i Dai (DAI) – decentralizovani stablecoin na Ethereum-u koji održava vrednost od 1 USD kroz prekomerne kripto-kolaterale. Ključna karakteristika svih njih je stabilnost cene: jedan USDT ili USDC vredi približno jedan dolar u svakom trenutku.

Takva stabilnost čini stablecoine korisnim finansijskim alatima. Oni služe kao “sigurna luka” u kripto-ekosistemu – investitori i trejderi mogu brzo konvertovati volatilne kriptovalute u stablecoin da sačuvaju vrednost tokom tržišnih turbulencija. Stablecoini takođe omogućavaju brze transfere vrednosti na blockchainu bez potrebe za povlačenjem novca u banke. Na primer, trgovac može prodati kripto-aktivu i dobiti USDC (umesto fiat dolara) i potom tim USDC-om odmah trgovati drugu imovinu ili ga poslati bilo kome u svetu. Ova sposobnost da “parkiraju” kapital u stabilan digitalni oblik učinila je stablecoine neizostavnim delom kripto-tržišta.

Zašto su stablecoini važni?

Stablecoini su važni zato što kombinuju najbolje od oba sveta – stabilnost tradicionalnog novca sa inovativnošću blockchaina. Evo ključnih razloga zašto imaju sve veću ulogu u budućnosti novca:

• Stabilnost vrednosti: Za razliku od bitkoina i sličnih kripto-tokena, stablecoin je vezan za stabilnu vrednost (poput USD ili EUR), što ga čini pogodnim za svakodnevna plaćanja i čuvanje vrednosti. Korisnici u zemljama sa visokim inflacijama posebno cene mogućnost da u formi stablecoina drže vrednost u dolarima ili evrima, bez potrebe za deviznim računom.

• Brza i jeftina plaćanja: Stablecoini značajno ubrzavaju i pojeftinjuju transakcije, naročito međunarodne. Prenos novca preko stablecoina može da se izvrši za nekoliko sekundi ili minuta, naspram više dana kod tradicionalnih bankarskih transfera. Troškovi su drastično niži – slanje stablecoina na efikasnim mrežama često košta manje od $1 (ili čak svega par centi), dok međunarodni SWIFT transfer može koštati $30–$100 po transakciji. Kao ilustracija, slanje $200 iz SAD u Kolumbiju stablecoinom može koštati manje od 1 cent, dok tradicionalnim kanalima košta oko $12. Ova ušteda na provizijama direktno poboljšava marže kompanija kojima su platni troškovi značajni (npr. trgovci na malo sa malim profitnim maržama).

• Globalna dostupnost (24/7): Transakcije stablecoinima odvijaju se na internetu bez posredovanja banaka, što znači da su moguće non-stop, svakog dana u godini, širom sveta. Nema ograničenja radnog vremena banaka ili neradnih dana – kompanija može petkom u ponoć poslati sredstva poslovnom partneru u inostranstvu i ona će stići za par minuta. Takođe, nema posrednih banaka (kor korespondentskih odnosa), što uklanja složene lance “banka pošiljaoca – posrednici – banka primaoca” i smanjuje rizik grešaka ili blokada. Za firme izvoznike ili uvozike, ovo znači pouzdaniji dotok novca i bolje upravljanje likvidnošću.

• Široka prihvaćenost u kripto-ekosistemu:Stablecoini su postali de facto sredstvo obračuna na kripto berzama i u decentralizovanim finansijama (DeFi). Mnoga DeFi tržišta koriste stablecoin parove za pozajmice, kamate ili trgovanje, jer uklanjaju rizik volatilnosti. To otvara vrata inovacijama – od smart contract-ova za automatizovana plaćanja, do novih finansijskih proizvoda zasnovanih na stabilnoj vrednosti tokena. Stablecoini su trenutno jedini globalno rasprostranjeni platni rail (pored keša i zlata) koji funkcioniše bez tradicionalnih posrednika poput banaka ili kartičarskih mreža. Istovremeno, pošto rade na otvorenim blockchain mrežama, programibilni su i integrativni – startapi i fintech firme mogu ih uključiti u svoje platforme kako bi dodali funkcionalnosti (mikrouplate, instant poravnanja, složene uslovne transakcije itd.).

• Bezbednost i transparentnost: Transakcije stablecoinima beleže se na blockchainu, pa je transparentnost veća – svaka uplata se može pratiti putem javnih blokčejn istraživača u realnom vremenu. Ovo može pojednostaviti reviziju i knjigovodstvo u određenim slučajevima, jer je trag novca javan i nepromenljiv. Takođe, kvalitetni izdavaoci stablecoina (poput Circle-a za USDC) redovno objavljuju izveštaje o rezervama i prolaze revizije nezavisnih firmi, što uliva poverenje da su tokeni zaista pokriveni odgovarajućim rezervama. Naravno, ova prednost važi samo ako izdavalac posluje transparentno i u skladu s propisima.

Ukratko, stablecoini obećavaju efikasniji, dostupniji i inkluzivniji platni sistem. Mnogi ih vide kao osnovu budućih globalnih finansija – platforme poput PayPal-a su već 2023. lansirale sopstveni dolar-stablecoin (PYUSD), čime je prvi veliki fintech zagazio u vode izdavanja sopstvene digitalne valute. Čak je i američki Kongres pozdravio ovaj potez, ističući da stablecoini “obećavaju da postanu stub savremenog platnog sistema”. Sve to ukazuje da stablecoini nisu samo kripto-novotarija, već potencijalna okosnica digitalne ekonomije u nastajanju.

Političko i regulatorno prihvatanje stablecoina

Iako su stablecoini nastali uglavnom izvan tradicionalnog finansijskog sistema, danas privlače veliku pažnju političara i regulatora, posebno u SAD i EU. Regulatorni okvir koji se oblikuje odrediće kako će stablecoini biti integrisani u zvanične tokove novca u narednim godinama.

Sjedinjene Američke Države: U SAD se trenutno ubrzano radi na donošenju posebnih zakona za stablecoine. Do sada su američki izdavaoci (poput kompanije Circle koja izdaje USDC) delovali u okviru postojećih pravila – npr. registracijom kao finansijske institucije na saveznom i državnom nivou. Circle je registrovan kao ustanova za monetarne usluge pri FinCEN-u i poseduje licence za prenos novca u 46 država, što je omogućilo da USDC legalno posluje u većini SAD. Međutim, federalni zakon koji bi jedinstveno regulisao stablecoine na nivou cele države tek treba da bude usvojen. Dva predloga zakona su u proceduri 2024–2025: GENIUS Act (Senat) i STABLE Act (Predstavnički dom), oba s ciljem da uspostave licenciranje i nadzor nad izdavaocima tzv. “payment stablecoins”. Ovi zakoni definišu stablecoin za plaćanje kao digitalnu imovinu vezanu za fiat čiji izdavalac ima obavezu otkupa po fiksnoj vrednosti, i jasno propisuju da stablecoin nije hartija od vrednosti niti roba (čime bi se izbegla jurisdikcija Komisije za hartije od vrednosti – SEC). Predloženi režim zahteva da samo ovlašćeni izdavaoci smeju emitovati stablecoin, uz stroge uslove: 100% rezervi u sigurnoj imovini, redovne izveštaje uz reviziju, AML/KYC kontrole i jasna prava korisnika na otkup. Takođe, predviđena je koordinacija federalnog i državnog nadzora – npr. izdavači sa imovinom većom od $10 mlrd bili bi pod federalnim supervizorom, manji pod državnim (ako država ima uporediv režim). Ovi potezi su bipartisan – uživaju podršku i republikanaca i demokrata – što ukazuje da postoji politička volja da se stablecoini integrišu u finansijski sistem na siguran način. Čak i izvršna vlast signalizira prioritet: 2025. godine se stablecoini pominju kao top prioritet finansijskih reformi i očekuje se da će njihova svakodnevna upotreba u tradicionalnim institucijama porasti već u narednih godinu-dve. Ukratko, američka politika se kreće ka tome da stablecoine prizna i ukroti, pretvarajući ih u regulisane instrumente za plaćanja. Time SAD nastoji da podrži inovaciju i održi korak u globalnoj trci (imajući u vidu da i EU, UK, Hong Kong i dr. uvode okvire za fiat-stablecoine).

Evropska unija: EU je krenula drugačijim putem – brzim usvajanjem sveobuhvatne regulative. U junu 2023. stupio je na snagu MiCA (Markets in Crypto-Assets Regulation), prvi panevropski zakon koji obuhvata i stablecoine. MiCA uvodi posebne kategorije za stablecoine: tokeni vezani za imovinu (ART) i tokeni elektronskog novca (EMT), što praktično obuhvata sve fiat-stablecoine. Ključna pravila su: 1:1 pokriće rezervama za sve fiat-vezane tokene (svaki izdat token mora biti pokriven ekvivalentom u fiat novcu ili visokolikvidnoj imovini) kako bi se očuvala monetarna suverenost i sprečila finansijska nestabilnost. MiCA zabranjuje algoritamske stablecoine (ne priznaje ih kao stablecoin uopšte) zbog rizika koje nose – kolaps TerraUSD 2022. i gubitak $40 milijardi investicija poslužio je kao otrežnjujući primer. Takođe, svaki izdavalac stablecoina u EU mora dobiti odobrenje nadležnih organa i ispuniti stroge uslove kapitala, upravljanja i izveštavanja. Posebna pažnja posvećena je tzv. “značajnim” stablecoinima čiji obim može uticati na sistemski rizik – za njih će važiti još rigoroznija pravila i ograničenja (npr. ograničenje maksimalne vrednosti transakcija mesečno). Evropski pristup je vođen brigom za finansijsku stabilnost i sprečavanje “digitalne dolarizacije” EU privrede. Naime, evropski regulatori žele da onemoguće scenario gde bi neregulisani dolarski stablecoini preplavili tržište EU i potkopali kontrolu nad finansijskim sistemom. Zbog toga MiCA ne dopušta da nelicencirane strane stablecoine (npr. neke dolarske tokene izdane van EU) domaće finansijske institucije plasiraju građanima. Čak je Evropska centralna banka istakla da će budno pratiti rizik tzv. “digitalne dolarizacije” – a nacionalni regulatori i Evropska agencija za banke (EBA) imaju ovlašćenje da obustave izdavanje stranog stablecoina denominovanog u stranoj valuti ako procene da predstavlja značajan rizik. U praksi, efekti MiCA se već osećaju: do kraja marta 2025. mnoge kripto-berze u EU (Kraken, Crypto.com, pa i najveća američka berza Coinbase) delistiraju stablecoine koji ne ispunjavaju nove uslove – uključujući popularni Tether (USDT), kao i čak i PayPal-ov novi stablecoin PYUSD – jer njihovi izdavaoci nisu (još) licencirani u EU. Neki izdavaoci povlače tokene sa tržišta EU или traže alternativna rešenja (Tether je, npr., ugasio svoj euro-stablecoin EURT i investirao u EU kompaniju koja ima licencu za izdavanje stablecoina). Sve ovo pokazuje da EU regulatorno prihvata stablecoine uz oprez – prepoznaje njihovu korisnost, ali insistira na strogom nadzoru kako bi zaštitila finansijski sistem i sopstvenu valutu. Uz to, EU paralelno razvija sopstveni digitalni evro (CBDC), koji se vidi kao poželjna javna alternativa privatnim stablecoinima u domaćim platnim tokovima.

Uporedni osvrt: Generalno, politika prema stablecoinima globalno balansira između inovacije i rizika. Dok američka administracija i Kongres gledaju na stablecoine i kao na šansu da ojačaju međunarodnu ulogu dolara kroz tehnološku inovaciju (tzv. strategija “kriptomerkantilizma” – podsticanje globalne upotrebe USD stablecoina koji su pokriveni američkim obveznicama, čime se indirektno povećava tražnja za dolarom i američkim dugom), Evropa nastoji da ograniči dominaciju tuđih valuta u svom digitalnom prostoru i da predupredi sistemske rizike pre nego što se materijalizuju. U oba slučaja, činjenica da se donose posebni propisi znači institucionalno priznanje da stablecoini imaju važnu ulogu. Regulacija koja ih okružuje biće ključna: dobra pravila mogu omogućiti širu primenu stablecoina (npr. u bankama, platnim sistemima, među kompanijama), dok preoštre restrikcije mogu usporiti inovacije. Za sada, trend ide ka uključivanju stablecoina u zvanični finansijski sistem uz definiranje jasnih pravila igre.

Poslovne prednosti stablecoina

Sa poslovnog stanovišta, stablecoini nude niz konkretnih prednosti u svakodnevnom operativnom i finansijskom funkcionisanju kompanija. Posebno su atraktivni za firme koje posluju međunarodno, tehnološke startapove u fintech sektoru, kao i finansijske timove koji traže efikasnost u platnim tokovima. Ključne prednosti uključuju:

• Brži međunarodni transferi: Kao što je već pomenuto, slanje i primanje uplata stablecoinima odvija se gotovo trenutno, bez čekanja na kliring banaka. Instant poravnanje poboljšava cash flow – npr. izvoznik može isporučiti robu i dobiti stablecoin uplatu od kupca iz inostranstva istog dana, umesto da čeka nedelju dana na bankarski transfer.

• Niži transakcioni troškovi: Stablecoin transakcije preko efikasnih blockchain mreža nose minimalne naknade. Provizije su u pravilu daleko manje od troškova kartičarskih sistema ili bankarskih doznaka. Kompanije koje prihvate stablecoin plaćanja mogu uštedeti na posredničkim naknadama – npr. e-trgovci bi izbegli skupe provizije kartičara (obično 2-3%), što direktno povećava maržu profita. Studije pokazuju da su stablecoini već najjeftiniji način za slanje jednog “digitalnog dolara” širom sveta.

• Globalni domet i pristup novim tržištima:Prihvatanjem stablecoina, kompanije (posebno e-prodavci i pružaoci usluga na internetu) mogu lakše posluživati klijente globalno. Svako sa internetom može platiti stablecoinom – čak i ako nema pristup međunarodnim karticama ili PayPal-u zbog lokalnih ograničenja. To otvara vrata novim kupcima u zemljama gde klasične platne usluge ne funkcionišu pouzdano. Stablecoini uklanjaju barijere ulaska na strana tržišta, jer su denominovani u globalno prihvaćenim valutama (USD, EUR) i ne zahtevaju lokalne banke.

• Efikasnije upravljanje likvidnošću: Finansijski direktori mogu koristiti stablecoine za optimizaciju gotovine između različitih podružnica i tržišta. Na primer, umesto da drže višak novca na računima u inostranim bankama (gde transferi mogu biti usporeni kontrolama kapitala), kompanija može putem stablecoina brzo prebaciti sredstva tamo gde su potrebna, 24/7. Ovo je naročito korisno u zemljama sa strogim deviznim kontrolama – stablecoini mogu ponuditi legalan put za transfer uz manje prepreka, mada treba paziti na usklađenost sa propisima.

• Smanjenje valutnog rizika: Izvoznici i uvoznici često se susreću sa rizikom kursnih razlika. Korišćenjem stablecoina vezanog za određenu valutu, firma može fakturisati i naplatiti u istoj vrijednosti (npr. stablecoin u dolarima), čime se izbegava volatilnost kurseva tokom trajanja transakcije. Tako se hedžuje valutni rizik na jednostavan način – stablecoin transakcija počinje i završava u istom valutnom ekvivalentu, dok se konverzija u domaću valutu može obaviti kada to odgovara finansijskoj strategiji firme.

• Bez chargeback-ova i reverzibilnosti: Za razliku od kreditnih kartica, blockchain uplate stablecoinima su nepovratne nakon potvrde. Ovo sprečava probleme lažnih “chargeback” zahteva koji mogu pogoditi onlajn trgovce. Naravno, to znači i da kupci moraju pažljivo autorizovati plaćanja, ali za trgovce smanjuje rizik gubitka robe bez naplate.

• Inovativne finansijske usluge: Fintech startapi mogu na bazi stablecoina razvijati nove usluge – od remittance aplikacija koje migrantima omogućavaju slanje novca kući uz minimalne troškove, do platformi za pozajmice gde se stablecoini koriste kao kolateral ili sredstvo isplate. Programibilnoststablecoina (kroz pametne ugovore) daje mogućnost automatizacije složenih isplata – npr. “smart” ugovori mogli bi automatski raspodeliti stablecoin isplate dobavljačima kad su ispunjeni određeni uslovi (isporuka robe, odobrenje inspektora itd.). To povećava efikasnost u B2B lancima snabdevanja.

Naravno, da bi kompanije iskoristile ove prednosti, potrebno je da interno razviju kapacitete za rad sa digitalnim novčanicima, bezbedno čuvanje privatnih ključeva i usklađenost sa propisima (npr. knjigovodstveni tretman stablecoina, o čemu ćemo kasnije). No, mnogi lideri prepoznaju potencijal: prema izveštajima, 2025. bi mogla biti “godina stablecoina”jer se očekuje da sve više preduzeća prihvata stablecoin kao sredstvo plaćanja ili naplate. Veliki igrači već ulaze – pored PayPala, tu su i kompanije poput Visa (koja omogućava stablecoin za namirenje međubankarskih obaveza), Stripe (koji je kupio platformu za stablecoin plaćanja) i druge finansijske institucije koje testiraju integraciju stablecoina u svoje sisteme. Sve to potvrđuje da stablecoini nude poslovnu vrednost koja se ne može ignorisati.

Izazovi i rizici stablecoina

Iako pružaju brojne benefite, stablecoini nose i određene rizike i izazove koje kompanije i regulatori moraju uzeti u obzir:

• Regulatorna neizvesnost: Pravila o stablecoinima su u nastajanju i razlikuju se po jurisdikcijama. U nekim zemljama stablecoini još nemaju jasan pravni status – da li su elektronski novac, roba ili nešto treće. Promene zakona mogu uticati na poslovanje preko noći. (Primer: EU uvođenjem MiCA praktično isključuje neodobrene stablecoine sa tržišta, što zahteva prilagođavanje kompanija koje su ih koristile.) Za firme je izazov da ostanu usklađenesa propisima u više država i da prate nove zahteve oko licenciranja, izveštavanja i oporezivanja stablecoin transakcija.

• Poverenje i rezervni rizik: Stabilnost stablecoina zavisi od rezervi koje ga podržavaju. Ukoliko izdavalac nema 100% pokriće ili nije transparentan, postoji rizik gubitka poverenja i “odvezivanja” (depegging). Najpoznatiji slučaj je kolaps algoritamskog stablecoina TerraUSD 2022. – izgubio je vezanost za dolar i za par dana uništio desetine milijardi dolara vrednosti. I dok fiat-kolateralizovani tokeni deluju sigurnije, i oni su podložni panici ako korisnici posumnjaju u rezerve. Primer je Tether (USDT), koji godinama trpi kritike zbog netransparentnosti rezervi; iako najveći stablecoin, periodično se javlja strah od njegovog mogućeg depega. Regulatorni nadzor i revizije su stoga ključni za održanje poverenja – kompanije treba da preferiraju stablecoine čiji izdavaoci objavljuju redovne izveštaje o rezervama i drže sredstva u sigurnim likvidnim investicijama (npr. američki trezorski zapisi).

• Operativni i tehnološki rizici: Korišćenje blockchaina nosi uobičajene rizike digitalnih sistema – cyber bezbednost je primarna. Gubitak privatnih ključeva ili hakovanje digitalnog novčanika može značiti nepovratni gubitak sredstava. Kompanije moraju ulagati u zaštitu (sigurnosni uređaji, višestruka autorizacija, obuke zaposlenih) kako bi sigurno rukovale stablecoinima. Takođe, zavisnost od određene blockchain mreže znači oslanjanje na njenu propusnost i troškove – npr. Ethereum mreža može postati skupa ili zagušena u periodima vršnog opterećenja, što bi usporilo transakcije. Postoji rizik tehničkih kvarova ili bug-ova u pametnim ugovorima ako se stablecoin transakcije automatizuju, pa je neophodan oprez i testiranje.

• Finansijski i sistemski rizik: Šire posmatrano, masovna upotreba stablecoina postavlja pitanja za monetarne vlasti. Centralne banke brinu da li privatno izdati digitalni novac može ugroziti tradicionalni novac – npr. u krizi, da li bi ljudi masovno konvertovali depozite iz banaka u stablecoin (što bi oštetilo bankarski sistem)? Takođe, stablecoin koji je vezan za stranu valutu (poput USD) a široko korišćen u drugoj zemlji mogao bi dovesti do “dolarizacije” te ekonomije i otežati lokalnoj centralnoj banci da sprovodi politiku. Iz tog ugla, nije iznenađujuće što neke centralne banke kritikuju stablecoin (nazivajući ih čak “nestabilnim koinima”) i tvrde da ne mogu zamijeniti tradicionalni novac bez značajnih posledica po sistem. Kompanije koje koriste stablecoin na značajnijem nivou treba da prate makroekonomske implikacije i budu spremne na moguće regulatorne mere za ograničavanje upotrebe u kriznim situacijama.

• Poreska i računovodstvena pitanja: Još uvek je relativno nova tema kako tretirati stablecoine u finansijskim izveštajima. U pojedinim jurisdikcijama stablecoin nije zvanična valuta, pa ga računovodstvo može klasifikovati kao finansijsku imovinu ili nematerijalnu imovinu, zavisno od okolnosti. Na primer, knjigovođe moraju odlučiti da li posedujući stablecoin predstavlja ekvivalent gotovine (što bi bilo logično jer je vezan za fiat), ili se vodi kao posebna vrsta aktiva. Takođe, transakcije stablecoinima mogu pokrenuti poreske obaveze – u SAD su stablecoini tretirani kao vlasnička imovina za potrebe poreza na kapitalnu dobit, iako stabilni, te je uveden i obrazac 1099-DA za prijavu takvih transakcija. Računovođe i revizori stoga moraju pratiti standarde kako bi ispravno izveštavali i savetovali klijente. Ova neizvesnost zahteva oprez: firme treba da vode detaljnu evidenciju svih kretanja stablecoina (vreme sticanja i vrednost) zbog potencijalnih poreskih implikacija i radi interne kontrole.

Uprkos navedenim rizicima, većina stručnjaka se slaže da su ti izazovi rešivi uz pravilan regulatorni okvir i interne kontrole. Baš kao što je u ranim danima interneta postojala bojazan oko sigurnosti online plaćanja, ali su standardi i tehnologija vremenom sazreli, tako se i za stablecoin ekosistem očekuje da će sazrevati uz sve bolje propise, revizorske prakse i tehnološka rešenja za bezbednost. Kompanije koje proaktivno pristupe ovim rizicima (npr. uspostave jasne procedure za rukovanje digitalnom imovinom, uključe pravne i finansijske savetnike, prate smernice regulatora) moći će da iskoriste benefite stablecoina uz kontrolisan rizik.

Stablecoini u narednih 3–5 godina: pogled unapred

Kakav razvoj stablecoina možemo očekivati u bliskoj budućnosti? Sudeći prema trenutnim trendovima, narednih nekoliko godina doneće značajnu ekspanziju upotrebe stablecoina, uz paralelno definisanje jasnih pravila i pojavu novih igrača na tržištu digitalnog novca.

Pre svega, regulatorna jasnoća bi trebalo da bude postignuta u tom periodu. Do 2025–2026. očekuje se usvajanje zakona o stablecoinima u SAD, što će ih uvesti u glavne tokove finansija pod nadzorom državnih organa. To bi moglo fundamentalno preoblikovati platni sistem – banke, platne kompanije i korporacije dobiće zeleno svetlo da emituju sopstvene stablecoine ili da ih masovno koriste za plaćanja. Tradicionalne finansijske institucije, koje su dosad bile oprezne zbog regulatorne neizvesnosti, verovatno će se uključiti. Neke velike banke već eksperimentišu (JPMorgan je interno koristio JPM Coin za poravnanja), a sa jasnim zakonima možda vidimo i bankarske stablecoine dostupne klijentima. Istovremeno, EU će u potpunosti sprovesti MiCA do kraja 2024. i dalje – što znači da će od 2025. na tržištu EU opstati samo stablecoini koji ispunjavaju striktne kriterijume. Ovo bi paradoksalno moglo povećati poverenje i otvoriti vrata institucijama da koriste odobrene stablecoine (npr. evropske banke bi mogle lakše prihvatiti euro denominovane stablecoine pod MiCA režimom, jer su praktično tretirani kao elektronski novac sa licencom).

Drugo, usvajanje u poslovnom svetu će rapidno rasti. Više nije pitanje da li će kompanije koristiti stablecoin, već kada i kako. Deloitte predviđa da će stablecoini postati kamen temeljac digitalnih plaćanja i da će uz očekivanu regulativu podstaći efikasnost i inovacije u raznim sektorima. Već sada, tržišna kapitalizacija stablecoina premašuje 200 milijardi dolara i raste, a sve veći broj firmi omogućava plaćanje stablecoinima. U narednih 3-5 godina možemo očekivati da mainstream maloprodaja počne da prihvata stablecoin (bilo direktno, bilo kroz posrednike koji konvertuju u fiat), pogotovo u e-trgovini i ugostiteljstvu gde su marže male pa je svaka ušteda na naknadama dobrodošla. S porastom potražnje, verovatno će se pojaviti i nove platforme za stablecoin plaćanja usmerene na preduzeća, koje će olakšavati integraciju (slično načinu na koji su payment gateway servisi olakšali kartična plaćanja online). Remitense (doznake) već beleže uspehe sa stablecoinima, a taj trend će se nastaviti – migranti i globalna radna snaga sve češće koriste stablecoin za slanje zarade kući, uz bitno manje troškove nego klasični prenos.

Treće, proizvodi i usluge na bazi stablecoina će se diversifikovati. Možemo očekivati pojavu kreditnih proizvoda u stablecoinima, osiguranja i drugih finansijskih instrumenata gde isplate teku u stablecoin formi. Rađaju se i koncepti “stablecoin 2.0” – na primer, tokenizovani depoziti ili stablecoini koji isplaćuju kamatu (jer sredstva u rezervi zarađuju kamatu na državne obveznice). Izdavaoci stablecoina poput Circle-a već zarađuju na kamatama od rezervi u američkim T-bills, što im omogućava da finansijski održe model; nije isključeno da deo te koristi u budućnosti podele sa korisnicima kroz inovativne modele (npr. da držanje stablecoina donosi neku minimalnu kamatu korisniku, čineći ga još privlačnijim od držanja keša na računu). Takođe, videćemo veću interoperabilnost između tradicionalnih finansija i stablecoin mreža – moguće su integracije stablecoina u postojeće platne mreže (Visa eksperimentuje sa stablecoin namirivanjem, što bi omogućilo da trgovac primi stablecoin ali na kraju dobije fiat na račun i obratno, neprimetno u pozadini). Granica između CBDC (centralnobankarskih digitalnih valuta) i privatnih stablecoina mogla bi se pomerati: neki analitičari smatraju da će koegzistirati, gde će CBDCslužiti više za domaće retail korišćenje pod okriljem centralne banke, dok će komercijalni stablecoini nuditi dodatne funkcionalnosti i pokrivati međunarodne potrebe. U narednih 5 godina videćemo prve pilot verzije digitalnog evra i možda digitalne funte, dok je digitalni dolar neizvestan – no ako se pojave, stablecoin izdavaoci će morati da se pozicioniraju uz CBDC, bilo kroz konverziju (1:1 konvertibilnost) ili fokusiranje na druge valute i usluge.

Četvrto, uključenje tradicionalnih banaka: Umesto da stablecoini izguraju banke, verovatno će doći do prilagođavanja – banke bi mogle uvesti sopstvene stablecoin tokenizovane depozite ili pružati usluge čuvanja i upravljanja stablecoinima za klijente. Sa regulatornim okvirom, stablecoini mogu postati novi oblik depozita ili obaveze u bilansima banaka (uz odgovarajuće garancije). Ova evolucija može dovesti do bržih i jeftinijih međubankarskih transakcija i generalno efikasnijeg platnog prometa, od čega i poslovni korisnici i potrošači imaju koristi. Banke koje se prilagode imaće priliku da ponude pouzdana rešenja kombinovanjem svog brenda poverenja sa tehnologijom stablecoina. S druge strane, pružaoci platnih usluga van bankarstva (FinTech) nastojaće da iskoriste prednost agilnosti i osvoje tržišni udeo inovativnim stablecoin rešenjima – što znači da će konkurencija podstaći i jedne i druge na bolje usluge i niže cene, što je sistemski pozitivan ishod.

Na kraju, ekosistem stablecoina postaće zreliji i otporniji. Uz nadzor, jasna pravila i učešće renomiranih institucija, očekuje se porast poverenja šire javnosti u ove digitalne tokene. Biće uspostavljeni standardi za transparentnost rezervi i procedure za krizne situacije (npr. planovi za otkup ako svi požele zamenu u fiat odjednom). Stablecoini bi mogli dostići status gotovo nevidljive infrastrukture – korisnici možda neće ni znati da u pozadini neke aplikacije teče stablecoin, kao što danas prosečan korisnik ne razmišlja o tome koji protokol koristi kada šalje novac mobilnom aplikacijom, već samo vidi brzu i jeftinu uslugu.

Zaključak / preporuka: Za mnoge kompanije – bilo da su izvoznici, e-trgovci, fintech startapi ili računovodstvene firme – sada je pravi trenutak da razmotre strategiju prema stablecoinima. Ovo ne znači da svi treba odmah da ih implementiraju bezrezervno, već da analitički ispitaju gde stablecoin može dodati vrednost poslovanju. Na primer, izvozne firme mogu testirati primanje dela uplata u stabilnim digitalnim dolarima radi bržeg priliva i manjih bankarskih troškova; online trgovci mogu ponuditi stablecoin kao opciju plaćanja za inostrane kupce koji nemaju pristup tradicionalnim metodama, čime šire bazu kupaca uz uštedu na provizijama. Fintech preduzeća bi trebalo da iskoriste priliku za inovaciju – integracija stablecoina može im dati prednost pionira u novim uslugama (poput momentalnih globalnih transfera ili multivalutnih digitalnih novčanika), uz vođenje računa da se ispoštuju sve regulative kako se budu usvajale. Računovođe i finansijski savetnici treba da se edukuju o tretmanu digitalnih valuta – da klijentima pomognu ispravnu evidenciju i usklađenost, kao i da prepoznaju poreske konsekvence trgovanja stablecoinima na vreme.

U svemu ovome, ključna reč je umerenost uz informisanost. Stablecoini nude primamljive koristi, ali zahtevaju i strateški oprez. Kompanijama se preporučuje da započnu s pilot-projektima ili malim eksperimentima, prate regulatorne promene i možda potraže savet stručnjaka pre većih poteza. S obzirom na brz razvoj ove oblasti, oni koji na vreme prikupe znanje i iskustvo imaće konkurentsku prednost kada stablecoini postanu uobičajeni deo finansijskog pejzaža. Ukoliko ste zainteresovani kako bi stablecoini mogli da utiču na vaše poslovanje ili želite da istražite mogućnosti njihove primene, slobodno se obratite za stručnu konsultaciju– pravovremena priprema danas može vas pozicionirati među predvodnike digitalne ekonomije sutrašnjice.

Izvori: Stablecoini su tema intenzivnih istraživanja i regulatornih izmena. Informacije u ovom članku zasnovane su na najnovijim dostupnim podacima i analizama, uključujući pravne vodiče, izveštaje konsultantskih kuća, kao i tržišne trendove zabeležene od strane industrije. Očekuje se da će se okruženje i propisi i dalje menjati, te je preporučljivo pratiti razvoj situacije i redovno se savetovati sa stručnjacima po ovom pitanju.

/ / /

"Standard Prva" d.o.o. Bijeljina je kompanija registrovana u Bijeljini pri Okružnom privrednom sudu u Bijeljini. Djelatnosti kompanije su računovodstvo, otkupi potraživanja, angel investing i druge povezane usluge. Distressed debt je dio grupacije u okviru koga firma otkupljuje potraživanja koja funkcionišu i ne vraćaju se redovno.

AK Stevanović je vodeća advokatska kuća u regionu sa sjedištem u Bijeljini. Skraćenica predstavlja Advokatsku kancelariju Stevanović Vesne i Advokatsku kancelariju Stevanović Miloša.

Kontakt za medije press@advokati-stevanovic.com ili putem telefona 00 387 55 230 000 kao i na 00387 55 22 4444